среда, 25. фебруар 2009.

ПОЕЗИЈА: Песма за Данила


ПЕСМА ЗА ДАНИЛА

Хоће ли Србијани заборавити

Богомира Тихог

кроз вреву пијаце прошавшег

без ценкања

уграбљеног од Неба

као гравитацијом Сунца

небеска тела

И кроз науку лако варљиву

уделитељку само ситне прашине

живитворног светла нахватаног

по путу стварања и ожиљцима

непропадљивог замисла

он узлетао је неопијен

прилепљен вери у Извор

А уметност у заносу

скопчану са бићем

у језик и разврстање

ствари божанских на осећаје

тихих чула што примају

импулсе и кадкад слажу

преводио је у вишње дворе

Крајња религија, обиталиште му

отворено на срцу и сведочанство

хоће ли га Србијани заборавити

Богомира Тихог, нареченог Данила

песника у апостолству

делатника у градини Живог језика

Владика Данило (Крстић) користио је псеудоним Богомир Тихи

уторак, 24. фебруар 2009.

ПОЕЗИЈА: Порука из светла


ПОРУКА ИЗ СВЕТЛА

                             Плач летописца

Тешко да вапаји допру

до нас посленика

чије су главе плавим

заборавом заливене

и тешко је препознати сузе

у честицама соли

међу писменина Ћирилове азбуке

али неки нови уздаси

над наметнутом стварношћу

кристализују трагове

наших дана

Из циклуса  посвећеног Ивану В. Лалићу

петак, 20. фебруар 2009.

ПОЕЗИЈА: Благослов шљиви крај пута


БЛАГОСЛОВ ШЉИВИ КРАЈ ПУТА

Благословене да су гране

те руке што те нежно

младу везаше земљом

Благословено стабло

домаћин који те

усправи на међи васељене

Благословен да је плод

путнике који крепи

и мирис зрелости

Благословено двориште

та порта царствујушћа

несебичног воћара

Благословен ваздух

који гласа те и дах

даје ти штедро

Благословено небо

које наткриљује

и огледа у вечности

Благословен Господ

који нас даде једно другоме

на укрепљење

среда, 18. фебруар 2009.

ПОЕЗИЈА: Промена неба


ПРОМЕНА НЕБА

Ко учествује у тихој промени неба

кад Сунце крене да пада

и свет претрне у очекиваном трену

увек као устрашене младице

које кушају нови дан

као прво заглавље живота

Ко учествује у тихој промени неба

кад летописац држи мач

а перо труне

у мастилу заборављено

ПОЕЗИЈА: Карејски монолог


КАРЕЈСКИ МОНОЛОГ

Устворих овде у Ораховици

ћелију за прикупљање светла

честицу саћа вечности

дом двојици или тројици

који се греје послушањем

зари песмом Давидовом

устворих овде у Ораховици

место

Логос

кадар за нове суштине

и непрекинутом току пророштва

и уздржања од хране

устворих овде

место тиховања

Оградих слободу

избор заточења и подвига

ствараоцима будуће древности

творитељима речи

а не пуким слушаоцима њиним

Устворих овде у Ораховици

место за тиховање

слободом

( Из циклуса "Цитати")