понедељак, 29. март 2010.

ПОЕЗИЈА: Петнаеста честица у обнови Царства

Петнаеста честица

Закон стечен на пољу
Један народ словени
Узима као еликсир опстанка
И пастир његов, вукова друг
Златна семена царства
Уписује у ген, као на чело

Закон прислужен на пољу
Пољу бојном, Косову


Из рукописа "Обнова Царства"

петак, 26. март 2010.

ПОЕЗИЈА: Четрдесет осма честица у обнови Царства


четрдесет осма честица

Записивати једно братоубиство
Умножени случај одласка у поље
Кад свет био је савршен у зову
Као апокриф у певању спасења
Освећени освећеног кад одузима
Стварности и домостроју жртве

Записивати братоубиство умножено
Да ли је јерес или света коб


Из рукописа "Обнова царства"

среда, 24. март 2010.

ПОЕЗИЈА: Гроб у порти


ГРОБ У ПОРТИ

Испред овог камена
Лежи у тами гроба
Тихи спомен
На једно трајање
Појање малог бога
У блату наследног греха

Испред овог камена
Плаво назначеног
Привезаног за јужну певницу
Лежи у тами гроба
Слуга светла
И пастир

Испред овог камена
Земља чува
Прах и пепео
Одежду и дрвену капсулу
У својој тами

Испред овог камена
Лежи у тами гроба
Аврам свештеник
Бога живога
И тама га не обузима



Цитат је са гробног знамења у порти цркве у Каони (Драгачево).

недеља, 21. март 2010.

ПОЕЗИЈА: Цвети



ЦВЕТИ

Благословен грјадиј во имја Господње

На престолу творевине
Већ прокужене
И унижене до срама
Ушао си у гротло злобе
Која је набујала око Храма

Палмино грање, руке ништих
Узбуркале су етар и душе
Благословен који иде
Који се опоменуо човека
У колу греха заточеног

Кличу уста изван
Зидина лукавства
Изван угаслог града
Светлости и достојанства
Кличу оном ко иде

У име Господње, хвала
И тело тражи цара и успон
Уз лестве власти и сујете
Страх у лажи привидној чедности
Змија, она са почела, риче

Изгониш трговину и ћар
Растерујеш демоне
И учитеље лажне честитости
Јагње долази у Име
Међу вукове овештале

понедељак, 15. март 2010.

ПОЕЗИЈA: Августовско јутро


АВГУСТОВСКО ЈУТРО
(извештај о смрти једног голуба)

У новоузнесеном јутру
јењавају трагови ноћи
а ми подигнути, непогубљени
у постељама својим
носимо назнаке труда
који нам предстоји
Бескрајна њива весељене
отворила се и зове
да је милујемо и редујемо
њена усамљена пространства
пуста без нас, без живота
који разуме у нама
Један безгрешни умире
на самом полазишту дана
и перје се шири далеко
у бесконачност
коју за живота голуб
није могао слутити
Баштован, уједно и пастир
задихан пред чином
последњим лепетом живота
и једном црвеном тачком
која има близанца
на сивој подлози пута
Помера тихи споменик
живота да се сећање
то мало тело, не скрнави
и труди се да се живот
и даље поштује
иако су губи
Под тешким жрвњем
воденице смрти
коју покрену тренутак
непослушања једног
у врту Првом, у врту
који рађа универзуме

среда, 10. март 2010.

ПОЕЗИЈА: Посланица песницима



ПОСЛАНИЦА ПЕСНИЦИМА
Дејану Алексићу

Певајмо недоречену светлост
из сенке тамнице Адамовог колена
лучу која остави трага, дубоко
на рођењу, можда и пре
у почетку, у Прологу поетике
певајмо ту несхваћену Светлост

Певајмо оног који нас походи
коме ремена обуће недостојни
саму сребрну срму благодати
која чини се некада и златна
очима тварним, очима задржаним
у казни нове преобуке тела

Певајмо охерувимљену мисао
ватру свете савести Божије
одблеске вечности која тихује
под крилом Духа времена
и Књигу и монахињу њену
певајмо поезис у замаху

Певајмо помисао на род
тихи час, зачет у Жичи
материци освећеног полета
љубав за речи које букте
из давних скрипторијума
узесених са преписивачима

Певајмо у походу Духа
на Троју нашег тела
која краде нам лепоту
Хелену, душу нашу
прељубе ради и пркоса
певајмо јунаке светле у Господу

Певајмо храброст и храбро
иако тражи се данак одрицања
данак у крви језика
певајмо љубавно и занесено
загледани у Дародавца таланата
у послушању на пољу отачаства


фото:Бојан Миловић

четвртак, 04. март 2010.

ПОЕЗИЈА: Созерцање о удесу



СОЗЕРЦАЊЕ О УДЕСУ
(Како су само конаци нестали у стихији,
а Храм Пресвете Богородице остао недирнут
за којим памћење и знање нађоше заклон)

Конаке, куће наше
одморишта телу
сажеже огањ,
а Храма, уточишта
духа не таче се

тако тело непријатељ
људског спасења
на муке и сажежење,
душа недоступна му,
а поучена удесом
покајању потерана
преточена, да плод да

и као што србска тела
пострадаше тако
и кровови наткриљени
над смртним
како би дух србски чист
остао, светских замки
опустео напрасно,
у дивној Цркви уточиште
под куполом спасења

ПОЕЗИЈА: Сусрет


СУСРЕТ
Излет у Торчело

Зид опхрван пигментом
Зараслим, скамењеним у малтеру
Мора да препозна време
Када га походи песник
Иначе прети му заборав

Мора да заигра
Танком жицом идеје
И уђе свом суштином
У свет уоквирен поетиком
Нерукотвореном

Па да је и објава краја
Или можда рељеф страхоте
Мора плодом песника да окрепи
Па као и шљива добије благослов
Или смоква шкрта проклетство

Мора га познати
Јер је порив Творца утеловљен
И архивар треперења живота
Који сваку затечену наду
Ставља у корице вечног помињања

Иѕ циклуса "Пост скриптум" посвећеном Ивану В. Лалићу