четвртак, 29. април 2010.

ПОЕЗИЈА: У храму Василија Острошког


У храму Василија Острошког

У храму тишина
сат се из скривених одаја
јавља равномерним током
време тече успорено
рањено вечношћу обећаном
молитва моја још неречена

У храму тишина и цвркут
живе природе и јорговани

среда, 28. април 2010.

ПОЕЗИЈА: Честице ватре


Педесет трећа честица

Честице ватре беже
Као јата метеора залуталих
У зажежену атмосферу
Под џанариком брусе се
Оклопи нових ритера
Призваника из гробова затрављених

Честице ватре умиру
Док војска се васкрсла придиже


Фото: "Купола Ђурђевих Ступова" Небојша Савић

понедељак, 26. април 2010.

ПОЕЗИЈА:Тренутак на ливади


ТРЕНУТАК НА ЛИВАДИ

Као оседела
Поља маслачка
Чекају речи песама
Ветра-сејача
Семена
Нове жизни
Да пронесе светом
Зелене воде
Плаве границе
Вечности

недеља, 25. април 2010.

ПОЕЗИЈА: Педест друга честица у "Обнови царства"


Педесет друга честица

Куцаш тихим шапатом
Као покрет крила на фресци
Трпеза је постављена
И свећа донета из Јерусалима
Лице се твоје узности у мрак
И не знам да ли си анђео или брат

Куцаш на двери вечери
Господе да ли си ти?

четвртак, 22. април 2010.

ПОЕЗИЈА: Вулкан


ВУЛКАН

У дане када се вулкани
буне уместо робља
док куља дим и пепео
срџбе нетакнутих дубина
дарујемо себе немиром
ево гост сам у кожи волујској

У дане када се вулкани буне
гост сам ненајављени

среда, 21. април 2010.

ПОЕЗИЈА: Педесет прва честица у "Обнови Царства"


Педесет прва

Ево даћу ти воде пиј
И хране, хлеба и сира
Суву рибу у сили огрезлу
И ватру вечерњу посветићу ти
Јер у глувој ноћи си гост
И пушка ти је од влаге пожутела

Даћу ти воде па пиј
И хране, језике заборављене

Иу рукописа "Обнова царства"

уторак, 20. април 2010.

ПОЕЗИЈА: Четрдесет девета честица у "Обнови Царства"


Четрдесет девета честица

Неки су људи пошли у планине
Да под камењем открију светлост
Крчили већ запречене стазе
Које су преци, заборављени људи
Оставили у нереду бежећи
Од туђих неутољених жеља
И остварених својих снова

Неки су пошли у планине
Светлости као печурака да наберу


Из рукописа "Обнова царства"

среда, 14. април 2010.

ЕСЕЈ: Опесмљено вјерују Милоша Јанковића


ОПЕСМЉЕНО ВЈЕРУЈУ МИЛОША ЈАНКОВИЋА
О књизи «Светачник» 2009.

Трагајући за коренима, Милош Јанковић је кренуо, као песник, ка источнику, изворишту хришћанске мисли и светоотачког предања, на које мора наићи сваки искрени тражитељ и неговатељ народног индетитета. Али он на том свом песничком путовању није остао само трагалац за народним истинама, већ се и преобразио из тражитеља у боготражитеља и од песника и словоуобличитеља постао је молитвеник и богослов. То сведочи његово обимно дело «Светачник» чији је тек први том пред нама.

Ова књига је инспирисана дугом традицијом и сталном потребом да се житија и заоставштина светила вере хришћанске увежу у исте корице, ради лакшег сагледавања и учења. У њој можемо наћи за сваки дан у години по једно опесмљено житије, молитву, созерцање и чак у неким песмама летописни запис, забележен тренутак, било историјски, било у животима светаца. У песмама, за које се аутор потрудио да буду што приступачније и разумљиивије ширем аудиторијуму, садржане су све проверене вредности православне вере, па су чак и опевани канони са Васељенских сабора који су дефинисали учење цркве и правилно исповедање вере и поштовање светих икона. Оне такође обилују цитатима и прафразаам места из Светог писма Старог и Новог завета, као и местима из дела и житија светитеља. Посебно се то истиче у песмама посвећеним светим пророцима и у песми о обретењу главе Светог Јована Крститеља, чиме га и формом и ставом Јанковић прибира овом сабору Божјих изасланика. У песми о светом Григорију Ниском он излаже у стиховима апофатичко учење о Богу који је: «Непресушан, Непотрошив, Неодредив, Несагледив, Неспознатљив, Несазнатљив...». Он се овом методом, интегрисања богословског учења, користи и у другом стихирама посвећеним великим учитељима Цркве, Теодосију Великом, Василију Великом, Максиму Исповеднику и других. Милош Јанковић се дотиче и великих православних мистика и песника, па за Светог Сименона Новог Богослова каже: «Небеска нам лира, кроз тебе пастира». Јефрема Сирина цитира на почетку песме првим стихом молитве која се чита уз Часни пост и пева «Господе и Владико живота мога», која сваког православног верника мора дубоко да дирне у срце, јер она својим садржајем и контекстом Христових страдања, али и уздржања у току поста позива на духовну будност. А кроз созерцање лика Јосифа Песмопојца он исказује и своје уверење, без којег вероватно не би ни било ове књиге «Све се може опевати и све песма може бити». У стихирама које је посветио мученицима Јанковић излаже сву драму људског живота и начело да се на зло не одговара злом и истрајност сведочења Христовог васкрсења и кроз њега јединог спасења, по цену најтежих мука и по цену самог живота.

Поред стихова посвећених Васељенским светитељима, онима који се спомињу у свим календарима и светачницима Источне православне цркве, за сваки месец постоји посебан део под називом Србљак, који је посвећен личностима и делима, као и учењима српских светитеља. Посебну пажњу привлаче стихире светитељима који су скорије уписани у календар светих, као што је Свети Николај Жички и многим мученицима српским који пострадаше у ХХ веку. Веома је потресна стихира за 28. јун по јулијанском календару када се помиње сабор новомученика Дабробосанских и Милешевских у којој су набројана сва места на којима су се у 2. светском рату налазила стратишта, где су Срби убијани због свога имена и вере православне, почевши од Јадовна па до, по дугом низу топонима, Јасеновца.

За Јанковићево певање се може рећи да је веома надахнуто и да има призвука све досадашње песничке традиције у српском језику. Јер у неким моментима избија језик «Луче микрокозме», па из неких дубина векова дође глас древног језика српског на коме је наш народ проговорио када се Богу обратио, па онда на смену заслади и запали се родољубови занос романтичара, па наједном век двадесетпрви и израз времена данашњег. Стихире су препуне речи из богословске терминологије преузете из старо српског језика, као и кованицама које су такође нови српски говор прешле прилагођавањем и превођењем старих израза. У сваком случају Милош Јанковић је овладао језиком, оним српским који му је дат као таланат и усуд да се у њему бори и да умножава дарове, али је тако и овладао језиком богослужбеним , оним језиком освештаног трена и Духом Светим озарених срца која побеђујући куцање света пролазног узнеше се оном непролазном. Завршићу примером када се сам аутор обраћа икони Пресвете Богородице Одигитрије:

« Размрси, Свечиста, моје клупко црно,
без помоћи Твоје занавек се гасим,
већ дуго је у мени то јалово зрно,
кажи да проклија, и да душу спасим.»

четвртак, 08. април 2010.

ПОЕЗИЈА: Три обретења тела Драже Михаиловића


ТРИ ОБРЕТЕЊА
ТЕЛА ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА

Србска историја почива на четири главе. То су глава Јована Владимира, глава кнеза Лазара, Карађорђева глава и четврта глава генерала Драже Михаиловића.
Амфилохије (Радовић)

Први су рибари
У дану без сунца
Открили звезду у реци,
Тело, давно утопљеног
Изнели га у свет
Од тога им се у дланове
Уписала вечност

Па су пастири
У ноћи до врха пуној,
Срели свеца Николу
Како носи главу
Златну и миомирну

Данас се срма
Нетрулежног праха
Прикупља под коленима
Молчалника у манастиру
Урезаног у стену

Он види, али заветом
Ћути о обретењу
Трећем по реду
Које ова песма слути
И племе нада се

субота, 03. април 2010.

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ, РАДОСТ ДОНЕСЕ


ИЗ КАТИЗМЕ КОСОВСКОМ ПАСТИРУ

први псалам

Косовски пастир
не носи штап
овце су његове племена
родови и језици

Косовски пастир
носи мач


други псалам

Одежда му васкрсна
овце не пасу
гасе жеђ капљом крви
сите се хлебним телом

Ангел му кандило
спрам лика


пети псалам

Пастир косовски је краљ
венчан круном са сто педесет
трнова, зарушених цркава
силан у жртви, у боју крепак

Кључа земља за стопом
да је помилује Спас чекани


Из књиге "Косовски прозбеник"

петак, 02. април 2010.

ПОЕЗИЈА: А дође и Никодим


А ДОЂЕ И НИКОДИМ

Ако си Јосиф из Ариматеје умоли тело од оних који су га распели,
твоје нека постане очишћење света (односно тело Христово).
Ако си Никодим , ноћни поштовалац Бога, погреби га у страхопоштовању.
Свети Григорије Богослов

А дође и Никодим
У дане туге и опасности
Да литрима уља Јосифу помогне
Тело спаситеља да помаже

А дође на позив тајни
Позив којим и данас Господ
Позива војинство благоверно
Да послуже испуњењу Откривења

А дође и он, чудом Јован
Описује страшне часе васељене
И у гробу послужи прво Ариматејцу
А тиме и васкрсењу приправи тело

Богочовека Христа, који баш
У то време врата адска разруши
И дијавола свеза, и смрти дозволи
Само три дана да га држи

А дође и Никодим
У часу када су призвани у клети
У одрицању ослонци,
А издаја у раскајање обешена

А дође и Никодим
Да премости тугу
И да посведочи се непомичност тела
И истинитост пострадања

А дође и Никодим
У дане туге и стрепње
Да литрима уља Јосифу
Помогне у послушању

Какво ниједан човек
Пре Јосифа из Ариматеје
Добио није