понедељак, 22. новембар 2010.

ПОЕЗИЈА: Невидљива борба, Краљево, земљотрес


Невидљива борба, Краљево, земљотрес
Он погледа на земљу, и она се тресе;
Дотакне се гора, и диме се.
(Пс.103,32)


Од Артемија до Димитрија
Дрхтање срца, дрхтање земље
И копље тихо забодено
И поглед који описује псалам
И град на водама, (да ли Вавилонским?)
Тражимо благост, тражимо сан

Од Димитрија до Георгија
Куће се наше накривљене смеше
У грчу који оставља мук
Подижу се молитве и хлеб меси
За крсну службу и похвалу ратнику
Гости избрани, у миру домаћини

Од Георгија до Михајла
Од земних до небеских војвода
Још увек тресе се срце, тресе земља
Као да поје Прокопије онај псалм
У чијој руци је копље, у којег светога
Војника у служби твојој Господе

Од Артемија до Михајла
Видају напрслине, ране болне
Бесребрници Козма и Дамјан
У Жичи са њима и Пантелејмон
Бије се битка невидљива
Посред, краљем нареченог, града

Од Артемија до Димитирија,
Од Димитрија до Георгија,
Од Георгија до Михајла
Претвара се хлеб у ротонду
И како подрхтавају прсти
Темељи њени одговор дају

фОТО: ИНТЕРВЕНЦИЈА НА ЖИЧКОМ ЖИВОПИСУ ПОСТРАДАЛОМ У ЗЕМЉОТРЕСУ

понедељак, 08. новембар 2010.

Поезија: Земљотрес у Краљеву



Земљотрес, Краљево, Вуковар

то копље забодено под срце
и крик земље и страх њен
поравнава се са вапајем и буком
тресе се насеобина и плеше
дошао ли је час да се земљи
њено врати или је опомена
то копље које Артемије пободе

пуцају векови, а копље игра
у ритму нама нечујне правде
и пукотине се на срцима
шире и пуштају да дише
заборављена вечност и Логос
та слика обузима јер очи лажу
копље Артемијево да не виде

обрушава се задужбина и школа
поставке забележене историје
лети цреп и круне се зграде
од паучине прелесне и ћара
и жетва Господња само што није
то молитва и жизн праведника
бране да оно копље не замахне

хоћемо ли се сетити грехова
док кровови нестају у трену
и града намученог руком нашом
чија икона после ове грдње
постаје град краљевског призвања
и може ли венац један да умилостиви
копље оно Артемијем пободено

дрхти Балкан и Хелада преко мора
премећу се кости Ромеја и Словена
и оних који су као бич Божји
ступили на позорницу света
и службе изашле из храмова
под небо у дом запостављени
Димитрије, молимо, за копље благо

од Артемија до Димитрија
душе се наше преслишавају
и у страху призивају Војсковођу
који држи села и градове
што и град онај и град овај држи
и правда је његова Правда
и истина његова Истина

Хвала ти Господе са светима твојим
ратницима за веру и истину
Артемијем и Димитријем
за безразложну милост
којом пробудио си нас
из сна у смрти огрезлог