ПОЕЗИЈА: Хорив, Византија, сазвучја

Житијска икона Светог пророка Илије

Хорив, Византија, сазвучја

Срми се лахор после огња
И тутњаве у којој не беше
Бог и Сила његова
Како се у први мах
Илији Тесвићанину чинило

Из смирености дубоке тајне
Извиру речи утехе и мелеми
Седам хиљада верних збрајају
Ономе који дојио је огањ речи
И громом и даждом управљао

А има ли толико одабраних
Да дубинама својим чувају
Развејано царство и веру
У трајање окушаних вредности
И сладости досегнутог неба

Свет горча у устима оних
Који траже начин да под лобању
Засведу сазвучја Божанског
Која чекају позване да чују
И прену се из отежалог заборава

За то време из облака налик срми
На Илиндан прска благодатна роса
По граду посрнуломе и тражи
Храбре да их покропи водом
Босиоком и тамјаном зачињеном

Коментари

Постави коментар