четвртак, 28. април 2011.

ПОЕЗИЈА: Податак о Сизифу, Иван В. Лалић


Иван В. Лалић
ПОДАТАК О СИЗИФУ

Сизиф је био Србин, па макар да је
Земљоузом стада пасао, Ефиром краљевао
У давно страшно доба вишњих кавги на земљи,
Ово је несагласје привидно, као брзина
Стрелине сенке, као близина звезда;
Био је свакако Србин, Сизиф међу људима
И међу небесницима увек на средокраћи
Седам судбина могућих,
Сизиф зван врло мудри
У љубави, у побуни, у инату, у сплетки,
Родоначелник оних који ће ковчеге камене
Са мртвим краљевима венчаним горком ватром
Вући преко брегова, река и димних долина
С југа на север и натраг, у дугој вежби векова
У којој дах се губи и тле измиче стопи –
Сизиф је био Србин

У животу најпре, затим у смрти, одлаганој увек
Усудом који га води до камена и враћа
са каменом, тешким колико Божја суза.

Они што тврде да је Сизифов камен сунце,
Што тврде да је Сизифов занат светлост,
Разлог да кажемо: јутро – Они проповедају
Да је светлост старија од несреће.

ОВА ПЕСМА НИЈЕ ОБЈАВЉЕНА У ЛАЛИЋЕВИМ ЗБИРКАМА, АЛИ ЈЕ ОБЈАВЉЕНА У ИЗДАЊУ ЗАВОДА ЗА УЏБЕНИКЕ У НАПОМЕНАМА ДРУГОГ ТОМА САБРАНИХ ПЕСАМА.

ПОЕЗИЈА: Карејски монолог


КАРЕЈСКИ МОНОЛОГ

Устворих овде у Ораховици
Ћелију за прикупљање светла
Честицу саћа вечности
Дом двојици или тројици
Који се греје послушањем
Зари песмом Давидовом
Устворих овде у Ораховици
Место

Логос
Кадар за нове суштине
У непрекинутом току пророштва
И уздржања од хране
Устворих овде
Место тиховања

Оградих слободу
Избор заточења и подвига
Ствараоцима нове древности
Творце речи
А не само пуке слушаоце њине
Устворих овде у Ораховици
Место за тиховање
слободом

среда, 20. април 2011.

ПОЗИЈА: Хиландарски монолог


ХИЛАНДАРСКИ МОНОЛОГ

Мисаона крила
Од невештаственог злата
У овом трачку времена
На стази искупљења
Природе горко зачињене
Мисаона крила

Уперивши
Оружје набијено летом
Океан препун разбијеног
Бродовља да прелети
И дављенике сопствених хтења
Осветле постом
Од нетрулежног злата

Мисаона крила
Уперивши на небеса
За лестве указане тајно
Лицима од духа и крила
Подобна и лака
Од невештаственог злата

Уперивши на Небеса
Из полутаме гробнице
Обиталишта Адамовог
Кроз тунел разрушеног гроба
За Христом ка Десном уперена
Злаћана невештаствена

Мисаона крила
На лађи уздржања управљана
Као финикс у души
Гласима меденим блажена
Мисаона крила
Од невештаственог злата
Уперивши на небеса

понедељак, 18. април 2011.

ПОЕЗИЈА: Цвети


ЦВЕТИ

Благословен грјадиј во имја Господње


На престолу творевине
Већ прокужене
И унижене до срама
Ушао си у гротло злобе
Која је набујала око Храма

Палмино грање, руке ништих
Узбуркале су етар и душе
Благословен који иде
Који се опоменуо човека
У колу греха заточеног

Кличу уста изван
Зидина лукавства
Изван угаслог града
Светлости и достојанства
Кличу оном ко иде

У име Господње, хвала
И тело тражи цара и успон
Уз лестве власти и сујете
Страх у лажи привидној чедности
Змија, она са почела, риче

Изгониш трговину и ћар
Растерујеш демоне
И учитеље лажне честитости
Јагње долази у Име
Међу вукове овештале