уторак, 05. јул 2011.

ПОЕЗИЈА: Студеница, завичај, Тагоре


Студеница, завичај, Тагоре

Седим у броду препуњеном светлом
Северна певница посећена је
Искушеником који разиграва
Шарке ма вратанцима у потрази
За правом књигом

За то време као у таласима
Налеће ветар на високе прозоре
И не ремети свети мир Немањића
Искушеник седа наспрам мене
Сагиње главу у књигу и чита

У мој новинарској торбици
Своје место узела је и књижица
Тихе монахиње Василије
Која ми за тај једанаести дан јуна
Упућује позив да преподигнем крст

А у завичају већ приправља се
Славље Тројичког дана другог
Када три младића приђоше
Једном храсту и једном праоцу
На путу ка страшној вољи Божјој

Над једним гробом на који касним
Већ двадесет година
Припремала се стихија ветра
Грома и кише, да ли благодатне
И трешње сочне и зреле и напуштене

Завиках као некада Тагоре
За ово небо слободе, о оче
Пробуди моју земљу
И кренух у тромо поподне
Пустом студеничком портом

Свега будућег несвестан