уторак, 22. новембар 2011.

ПОЕЗИЈА: Зимска тишина


Фото: Бојан Миловић

ЗИМСКА ТИШИНА

Покривено је све
Повратком беле воде.
Изједначила се поља
Са започетим темељима.
Овде белина обузима вид,
А дрвеће као огољене сенке
Пободене у снег.
Све је то игра природе
Задата суштином
И печатом невиности.
Наши се трагови
Откривају неминовно,
Неки зачињени блатом
Раствореног света,
Неки посребрени мразом,
А неки влажни,
Покајни до суштине траве.

У тишини пренетој
Из звезданих пространстава
Где дивови ћуте
А прашина лута
Од света до света

четвртак, 10. новембар 2011.

ПЕСМА: Повратак кући


ПОВРАТАК КУЋИ

Док записујем пут
Мирис амбре излива се
Из црне пластичне кесе
У којој кутије крстоносне
Беле, тамјана и брикета
Мењају свако сећање
На вече које нас је затекло

Повратак кући
Био је тежи од одласка
У коме остала је свакодневица
Урања и извор и ушће
Преводе нехајно кадрове
Умор је само известан

Три војничке коцке
Чине триптих душека
На поду налик ливади
Натоварен као номадске
Мазге речима источњака
Јастуком, јорганом , чаршавом
И могућим сном после песме

уторак, 08. новембар 2011.

ПОЕЗИЈА: Песма ратника



ПЕСМА РАТНИКА

Ми смо ратници
Које су водили безбожни
Цареви
Ми смо ратници
Као и ви Ђурђије, Димитрије
Меркурије

Ми смо деца
Одрасла на бојишту
Животи као струне
Ми смо деца
Као и Макавеји, као
И Прокопије

У нашим рукама
Наоружане речи
Речи тужне
У нашим устима
Усклици јуриша
На ветрењаче

Зарасле су нам
Читанке и пера
Заломила
Зарасла су нам
Уста за бол
И страх

Ми смо ратници
Као и ви Ђурђије,
Димитрије, Прокопије
Ми смо ратници
Као и ви Лазаре, Дечански
Милоше

Ми смо песници
Наше су речи меци
Наше су речи молитва
И наши саборци
Пали већ су постали
преци

петак, 04. новембар 2011.