субота, 27. октобар 2012.

ИЗ ВОЈНИЧКЕ БЕЛЕЖНИЦЕ: Албанија



Српски каплар Момчило Гаврић 1916.

(1916.)

Венац сушене рибе
Најјачи је реденик
Одбране од глади
И беле смрти Албаније

Снег, који миловање је воде
Мењао је жеђ и покров
Зависно од судбине



четвртак, 25. октобар 2012.

Псалам


                    ПСАЛАМ

Како су дивни станови твоји Господе
А овде чежња за рајем
И човек у оковима
Слутим није далеко плод
У башти посечених благослова
Семе несагориве купине
Тражи родитеља благог Јоакима
И дом у бићу Ане

Како су дивни конаци светитеља твојих
Гласова спасења по пустињама
Међу распуштеним душама
И зебем, а то је човечански,
Како ће проћи од Оца рођени
Онако леп и нерецив
Кроз пород зли и одметнуто јато

Како су предивни судови и милост твоја
Према човеку кога се опомињеш
И роса благодати после борбе
И лестве винуте висоти
И море раздељено и барка научена
И Син положен на жртву
И кључ који разбија врата пакла

Како су дивна дела руку помилованих
Напор да речју или сликом
Представе тајну завета
Који са човеком склопио си
И оног што биствује на престолу
У јаслама душе, у полумраку пећине
Која светли је двор Богочовека
Где се мудри краљеви и безазлени пастири
Сусрећу са анђелима у трепету
Песме спасења

среда, 24. октобар 2012.

ИЗ "ВОЈНИЧКЕ БЕЛЕЖНИЦЕ" КУМАНОВСКА БИТКА



ПАЈА ЈОВАНОВИЋ: КУМАНОВСКА БИТКА

(1912.)

Магла, шапутање воде
Која подлога беше Творцу
Полако диже своје уставе
И пред очима бива откривење

Битку добија она војска
У коју небеснике позва
Провиђење и штит подиже

ИЗ "ВОЈНИЧКЕ БЕЛЕЖНИЦЕ"



(1917.)

У дубинама најтајнијим
Бића узрокованог Логосом
Зажигано светло налазимо
И ето оружања моћног

За ново витештво за које
Подмићени викачи тврде
Да изумрло је и заборављено

уторак, 09. октобар 2012.

ЖИЧА, СВЕТЛОСТ, ПРИЧЕШЋЕ


Конак Светог Николаја Жичког у манастиру Жича
Жича, светлост, причешће

Поново је о светлу реч
Свањава октобар и дан краља
Кога брат подиже из смрти
А задужбина црвена
Опет у светлу само пребива
Поринута у потезу вечном
Са мноштвом бродовља око себе

У храму коме Спас је у имену
Деца једино власна су за игру
Првином од створених твари
Јер поново је о светлу
Све време реч и о њеном саздању
Која улази крунисана
Кроз јужне двери

Претачу младенци фотоне
Из шаке у шаку
Она се простире по поду
Обузима им косу, бежи у очи
Док непропадљива светлост
Која увек иза је вида
Пада на престо примајући дарове

На крају кушамо преточену
Светлост из путира
Давајући смисао свакој твари
Док мала деца трче
Кроз игру светла и сенке
И тама не обузима њихову сушт
Позвање наше у светлу запечаћено

На дан Светог Симона Монаха 2012.

понедељак, 01. октобар 2012.

Башта VI




БАШТА VI.

Да није танушних жилица
Којима ме везаше младице
Изниклог поврћа и да цвет
Њихов већ није завапио небу
Уместо мојих прећутаних молитви
Већ бих одавно побегао у шуму
Слободу своју начету да целим

Да руком својом не узсадих
Две саднице родног дрвета
Чији цвет ишчекујем сваког часа
И ваздух ислеђујем да мирис њихов
Већ кренуо није ка васељени
Певајући тропаре свецима заборављеним
Међу зверињем дом бих нашао

Хаљина светлих и бљесак за појасом
Пронoсио бих међу буквама
И рикао као вук да би ме чули
Пси који запишавају ми међе
Крв да би им се ледила и ноге
Одсецале ланцима духа времена
Везане и нагиздане преваром и прашином

Не би за мене било закона
Изречених светом и похотом
Само свежина јутра и киша лака
Дрвеће које трчи самном и урличе
Спавао бих под дивљом крушком
Чекајучи да ми у сан дође пастир
Наш који заборавио се у смрти далекој

Док башту нашу за живот приправљао је вечни