понедељак, 27. мај 2013.

КЊИГЕ: ВИЗАНТИЈСКИ ВИШЕБОЈ, електронско издање

На јубиларном конкурсу "Заветина" рукопис ВИЗАНТИЈСКИ ВИШЕБОЈ одабран је за публиковање и доступан је на интернет презентацији ове едиције као електронско издање.

 Ако желите да видите више идите на везу ВИЗАНТИЈСКИ ВИШЕБОЈ

петак, 24. мај 2013.

ОМАЖ ИВАНУ В. ЛАЛИЋУ





ОЦУ КОЈИ РАСТЕ

                              Омаж Ивану В. Лалићу


Свети круг још само један човек чува: песник!

Бела Хамваш








 УРЕЗИ ЉУБАВИ
               Сећање на воћњак

То и није био воћњак
Већ свет, толико пута кушан
Током хиљада берби
А ми смо деца милости
Какву само Бог показује
И тела нам као привиди
Пролазе између стабала
Богатих урезима љубави
Сезонских радника


ПОСВЕТЕ
       О делима љубави

Посвете векова, разасуте
Као постскриптуми дугих живота
И знак једне те исте заљубљености
У земљане сасуде
Привремене корабље душа
Разнолико пројављене
Посвета векова, у запуштеним
Портама, напуштеним на брзину


СТРАЖЕ СНА
                        Смедерево

Подижемо се из полусна
Из дремежа додељеног стражи
Под зидинама које чувамо
Неко нама битан
Градио је овај град
И нешто за нас сушто
Баш се у њему збило
А ми мамурни, али још увек
Верни послушању задатом
У доба видљивих благослова
Боримо се са последњим непријатељем
Сном



POST SKRIPTUM
                                                  Писмо господина Синадина
                        Погинулог у битки код Ангоре лета господњег 1402.

У боју одлуке, поразом
Продужаваш живот последњем остатку
Непризнатог царства, а крунисаног цара
Губиш, и сина оног у жртви венчаног
Подижеш међу песнике Слова љубави
А нас случајно или Промислом забележене
Водиш до пешчаних хумки
Да почивамо привремено
И међу стиховима памтиш као сведоке
Страдања и чуда по њим великог


ПОРУКА ИЗ СВЕТЛА
                  Плач летописца

Тешко да вапији допру
До нас посленика
Чије су главе плавим
Заборавом заливене
И тешко је препознати сузе
У честицама соли
Међу писменима Ћирилове азбуке
Али неки нови засади
Над наметнутом стварношћу
Кристализују трагове
Наших дана


ЗАПИС О СУСРЕТУ
                     De administrado imperio

Срећа ли је да смо их срели
Позване, словене
Да науку покушане љубави
Сместе дубоко у своја срца
Законе и надмену уметност
Неко други ће да квари
А сваки наш дрхтај и трн
Опеваће они као своје
Да би једном
Ту љубав саливену Духом
Ако је по вољи Монарха васионе
Из гнезда милости
Извели пред лице испуњења


   

         ИСТИНА О МЛИВУ
                           1804.

У опису света
Како нам говори Јустин
Глас вапијући из Ћелија
Налазимо ту глуву воденицу
Глуву за крик, за изговор
Машинерију покренуту
У магновењу и паду
Јер неки су људи
Ловили ветар
И сањали постоља
Узвишеног звања
А пожњели прогрес
Под каменом тврдим
Где свако семе попушта
У опису света
Открива нам Јустин
Честица светла


 
УСУД

                Смрт са соколом

И тресак и последњи слог
И ненаписана писма
Он ће крицима исписати
По небу које памти
И песме и поветарац
И благу кишу
Која јавља промену
Када се већ мора
Није нам лако мислити
И мисао ту чиоду
На којој тешко опстајавамо
И молитву станац-камен
Он ће довршити
Ако се мора са соколом
Али увек у седлу
Уз неверицу ближњих
И дочек светле свите



АРХАНГЕЛ
          Фреска

Израња Аранђел
Из преображене коре
И као обрис пигмента
Плаве небеске светлости
Израња Михајло
Са васељеном у рукама
Стваран као уметност
И крепак као вера
Израња небески војвода
Више него стваран
Архангел



РЕВЕРС

                                 Запис у сребру мора

Свако записује своја писмена
Катарком или веслом
Засеца површину сребра
Овде се морамо сетити Одисеја
Кога песници
Толико дуго враћаше кући
И што је запис млађи
То више немани и лепих жена
Он заведе или погуби
А запис пређе верности
Реверс је записа мора
Који опарала је историја
И поново уплиће у нову тканицу



СУСРЕТ
       Излет у Торчело

Зид опхрван пигментом
Каменом зараслим у малтер
Мора да препозна време
Када га походи песник
Иначе прети му заборав

Мора да заигра
Танком жицом идеје
И уђе свом суштином
У свет уоквирен поетиком
Нерукотвореном

Па да је и објава краја
Или можда рељеф страхоте
Мора плодом песника да окрепи
Па као и шљива добије благослов
Или смоква шкрта проклетство

Мора га познати
Јер је порив Творца утеловљени
И архивар треперења живота
Који сваку затечену наду
Ставља у корице вечног помињања



ЦРНИ БИКОВИ
              Византија IX

Је ли то фауна
Настала у синкопи светла
(јер бића су од воде
А живот саздан је светлом)

Троми, наизглед непомични
Као мала сказаљка
Скоро заборављених механизама
За разоткривање времена

Једина кореографија драме
Подизање глава, у најави ветра
И пауза духа између два замаха
Узимања хране

Црни глечери мужевности
Очију великих, тамни одрази дана
Видела наговештаја
Готово камене представе силе

Около самог центра памћења
У коме живи град и сан његов
И покушај љубави у слави
Спокојно чекајући тумача