уторак, 25. јун 2013.

Путници у предворју лета



БАШТА XV

Путници смо у предворју лета
Листови бостана отворене су шаке
Којима показујемо наду у род
Запечаћен у гробу семена принетог
Домостроју обнове из трулежи

Сунце пада полако у послушању
Задатом кретањем једног камена
У васиону отпосланог и оживљеног
А ми ослоњени на кола примамо
Вечерње благослове светла и топлине

Са колико трепета окитиће се ноћ
И велико видело месец колико ће
Открити од своје кружне природе
Зависиће од облака који су данима
Баштоване мењали у послушању

Путници смо у предворју лета
то нам говоре црвчци из ливаде
Која живи у децибелима и трку
Попут мегаполиса хлорофила и цвета
Покривеног узрелим травама

Путници смо у предворју лета
Без избора да у њега уђемо
Јер то је канон задатог пута
За који се свакодневно молимо
Да буде дуг и достојансвен

А крај његов без бола и уздисања

понедељак, 03. јун 2013.

БАШТА XIV





        
    Милошу Гољићу

Капија конац је делу
Које су приложила два ћутања
У контексту тишине која влада
Међу боровима надомак неба

Около изоране земље ограда
Као у непомичној литији
Док у јутарњим часовима побијамо
Коље од етереичних мириса саздано
И задајемо послушање ново

Недалеко од места рукодеље
Лежи мртво тело ораха
Старог два века и турли
Орао креће у лов покличом
Изазивајући трзај у свему живом

Ветар не допире до места
Где је од ливаде сачињена
Материца која треба да роди
Храну и хлеб потребни
Ветар је присутан само звуком

Капија је делу врхунац
Који се открива заласком
Недреманог сунчевог ока
И на крају снага два човека
Ћутања два
          Редитеља предела тишине
Која се кроз песму птица објављује


БАШТА XIII





Када се нађеш у градини
Гневу не може бити места
Ту једва стају стопе
Корак уздржан је и лак
Гура се светлост и пада
Правећи огледала около бразди

Твоја мисао мора да тиња
Да не би прешла на листове
Тек никлог расада диње
Јер тешка она може бити
Убојитија од орахообразног
Леда који над главама прети

Реч се изговара само смерна
Јер псовка најављује трулеж
А повишен тон закида младице
Под земљом и суши расад биља
У коме душа без разума
Пребива тајно и пева својим гласом

Нађеш ли се у градини
Гневан и раздражен
Натоварен псовком и грдњом
Бежи са места које личи рају
Јер ће га душа твоја натоварена
Тешким металима отровати

Претварајаћи га у бојиште
На коме силе паклене војују