петак, 22. август 2014.

ЛАМПЕ У ИСОНУ

www.pticica.com
ЛАМПЕ У ИСОНУ

Загледан у промену неба
Која срче последње фотоне
Светла већ заходшег сунца
Примећујем лампе, жуте
Које је човек поставио
Да разбије страх
Око својих станишта

Лавежи паса антифоно
Гласају се из околних дворишта
Они знају или барем предосећају
Да вештачко светло неће
Од страве да брани срца
Која трну сваки пут
Када сведоче промену дана и ноћи

(док траје драма мачка испитује стуб
Новопободен за уличну лампу
Као и некада када је била
У обличју мачета и јурила
За расцепаним храстовим трупцима
У нади да је све што се
Пред њу баци за јело)

Једино ситно бубиње у стању
Вечног исона не застаје
Укртша миријаде певница
И тера на одговор, тражи
Да се њихов труд не претвори
У залудну дреку
Јер исон потребује глас
И зато почињем да певам
Свајти Боже, Свајати крепки

Свајати бесметрни, помилуј нас

петак, 15. август 2014.

ЗОРА НА СВЕТУ ПЕТКУ ПАРАСКЕВУ

ЗОРА НА СВЕТУ ПЕТКУ ПАРАСКЕВУ
+ О. Сави Студеничком

Небо је било отворено
Од почетка светогорских служби
Над белом лавром Симеоновом
Променио је светом
Отац наш Сава љубљени
Који ме је једини привио
Онако очински на своје раме
И загрлио као отац блудног сина
Када се овај решио на повратак
У окриље дома Цркве своје

Небо је било отворено
Од ситног сата и прве прозбе
У сан дошао ми је и отац
Милутин Пантелић, почивши
Да ме посети у новом дому
Који свијам као ласта после селидбе
Речи сваке утехе да ми каже
У сну који нестао је у додиру са светлом
И вратио се у наосу цркве Спасове
У Жичи по примању тела и крви
Господње и сузе преко потребне

Јер небо је било отворено
Као и оног дана под куполом
Милутинове цркве у Студеници
Кда је старац наш Сава
Седео међу нама са испруженом руком
Руком миловања за повратника

Из земље немира, страна иних

О ЗАПИСИВАЊУ

О ЗАПИСИВАЊУ
Нека писање постане око другога
Свети Антоније Велики

Забележите сваки трептај
Коме је средиште срце
Пишите као да ће
Неко други читати
Сигнале тајанствене клети
Клети у којој се душа стани

Забележите потез разума
Трзај васионе који изазива
Дуго таласење света
Узбуркава луке, заноси шуме
Реке тера да надођу
Забележите све мостове као топографи

Забележите у самоћи
Духовној вежби придружени
Да би се осетили припадницима
Човечанства, заједнице људи
Који не виде ваше трептаје
Не примећују трзаје ума

Забележите да би вас открили
И да сами осетите
Унутрашње расуђивање
Припаднсот васиони да окусите
Да би открили слику драме
Која се у срцу дешава

Забележите дамаре
Све забележите да би разумели
Да би живели дуже
Преко границе трајања
Преко границе земље
Заблежите да на небо узиђете


среда, 06. август 2014.

О ПОРАЗУ

О ПОРАЗУ

Наш пораз
Мора кроз дух
Та грандиозна немоћ
Над силама
Разум полуга
У меком ткиву
Земље
Тражи достојан
Крај
Треба ми жила
Која из тла
Вуче сокове
Здравља и болести
Јер исти нас мирис
Успављује и буди
Лечи и трује

Наш пораз мора кроз Софију
И само такав
Претворен је у победу
Вере, Наде и Љубави

Наш пораз
Привидни 

ОДЛАЗАК МИЛУТИНА З.

ОДЛАЗАК МИЛУТИНА З. ИЗ ИСТОКА

Чекао си стрпљиво
Да се над светом
Зароби небо у гвожђе
И земља постане друга
Од мејди тешка
Па тек онда да кренеш
У кише дошле из књига
Библијских и пророчанстава

Отишао си смерно
Кроз ноћ у коју ниједан
Непријатељ ни гонилац
Не сме да крочи
Кроз плашт водени
Који претвара питоме њиве
У дубока језера
Кроз ноћ у којој звер
И шумски дух заједно дрхте

Није те видела стажа
Иноплемника око куће
Куће твоје и предака ти
Ни пас шарпланинац
Који се од времена покрета
Од младенца преметнуо у старца
Није ти мирис осетио
Од воде која носи куће
И ствара од људи нишче

Отишао си сабран
Као исваки изгнаник
Удомовину човечанства
На своје
Што ти по жизни и следује
Оконча се странствовање твоје


петак, 01. август 2014.

САН ОЦА МИРОЉУБА М.

Слика Романа Кисјова
САН ОЦА МИРОЉУБА М.

У дане оне јунске
Када цар Константин
Са мајком својом
Излази у поља
Да га поздраве
Узреле траве
У дане када
Се уморни просци
Претварају у  косце
У водоноше и косбаше
Уснио поп Мирољуб
Опијен травама
И опаљен сунцем
Сан тешке службе своје

Никако јадан све овце
Да сакупи
Беже оне као обузете
А она најбоља
Најраснија и најпризорнија
Бежи пашњацима
И јаругама
Прескаче потоке
А он угледан Пастиру Добром
За њом кроз сутон
И оглашавање
Пробуђених ноћних птица

Бежи она упорно
Права у чељусти вука
Он је одвраћа наредбом
Па умилним зовом
Најпосле молитвом
И уто разбукти се зора

Сунце разбуди пастира
А она овца и онај вук
Дуго му остадоше
Урезани у дан и корак
Као печат невидиме борбе


НОВИ ЉУДИ

Нови човек у потопљеној Србији
НОВИ ЉУДИ

Не постоји уметничко дело
које се не позива на људе којих још увек нема
Жил Делез

Уз помоћ поретка васионе
И корекције успостављене
У смени дана и ноћи
Ми трошни као песак
Уситњен еонским појасевима
Ветра и сунца
Помешани са шљунком
Светлости и јаве привидне
Стварамо нове суштине

У продубљавању језика
Жизни његовој расутој
По мноштву издвајамо исечке
Вршимо генетски инжињеринг
Правимо нове хибриде високородне
Издвајамо ситне честице
И бомбардујемо крупне речи
У фисији и фузији учествујемо
Одједном прелазимо преко таласа
Надолазеће плиме

Али ко може да чита
Нове речи нове слике
Да види да чује благу вест
Само нови људи чије семе
У језику је похрањено
И нашим сечивом мајстора
Уздрмано и призвано
Да се роди и у плоти својој
Оживи чула за нове суштине
Логосе новостворене
У васељени поезиса




О ЉУБАВИ И ЗАКОНУ

О ЉУБАВИ И ЗАКОНУ

Ми ћемо увек тражити
Реч за неисказиву представу неба
За недомашне мисли
Под калотом лобање
Са којом се увек
Сусрећемо у страви
Пораза којим нас
Дарује земља хранитељка
Сохранитељка

Док замахујемо косама
Оштро и напорно
По травама исконским
Винутим у планински свод
Буде се речи и слике
Речи пренете из жителника
Неписаних закона
Тражећи од нас највише
Осећање љубави
Срца отворена и мека

Подижу се мириси трава
Ми не разумемо динамику
Сунце залази за облак
Па опет излази, пржи
Ми не разабиремо милост
Законе писане прогласили смо
За лудост, а тек предходно
Оно што пре закона држи
Наше битисање међу травама
Човечност и неми пој клети
Између ритмичких покрета
И звука који позива стабљике

На починак

1914. РЕКЕ

1914.

Не прелазите наше реке
Заведене у књиге староставне
У њиве питоме не залазите
Села не дирајте
Куће од земље и сламе

Не прелазите Дрине, Саве
До Мораве и Ибра
Не ступајте чизмом
Станите пред градовима
Оружје спустите

Не изазивајте крв
Да вам се животи
Не претворе у камење
Планина уз које
Нисте смели да кренете

Станите да ради нас
Не пропаднете и не погинете
За вечну част и поклон
Да због нас грешних
Не изгубите спасење

Јер име вам већ бледи
Брише га наша крв
Круни се ваше царство
И не само ваше
Круне се котрљају

И тону у нашим рекама
Колубарама, дринама


2014.