уторак, 30. септембар 2014.

ЗАПИС О ЉУБАВИ


ЗАПИС О ЉУБАВИ
                       По Милошу Вукомановићу

А във нашата любов е скрита
тайната на живота
                             Роман Кисьов

Та љубав мора да је већ записана
На непрегледним страницама
Руског књижевног вишебоја
И сви записани су већ
У картотеци вештих проницатеља
Људских душа именом достојних
Или лаву и јесени подобним

Та љубав мора да је већ угребана
У камен вазнети анђелским крилом
Небеским језиком који заборависмо
И суза је већ виђена и снови
У којима плачу и дозивају мала деца
Гласови невиности и хтења врлине
Где певају славослов животу

Та љубав мора де је  већ опевана
У Софији (Премудрости) као хаљина
Од чипке облака и венац исплетен
Од небеских птица, копрена сјајне зоре
На души песника чије име пева
Од првог Слаткопојца и молбеника

Та љубав мора да постоји
У огњу, у ватри која гори
А никада се не зажига и не гаси
У трепету свеће и залогају
Испуњеном сећањима засољеним
Сузама скамењеним којима плаче
Срце заточено у љубави мале Арапкиње

Та љубав мора да је записана
У витешкој саги где једра старе ветрењаче
Постају највећи непријатељ сновима
Непобедива ротација извршења казне
Над лаковерним, а за велико позваним
Људским родом који трчи и даље
У трци са смрћу унапред изгубљеном

Та Љубав мора да је записана
Под крстом у срцима мироносица
На души омиљеног ученика
И оне која роди Сина Човечијега
Сина Божијега који прође кроз смрт
Мора да је записана под крстом
У празном гробу васкрсења

Да Љубав записана је већ

И оваплоћена


петак, 26. септембар 2014.

Андреј Базилевски: РУСКА ТАЧКА

Србин и Рус - браћа у невољи (после мајских полава)

Руска тачка

1

Несносно је унатраг ићи,
живети лажно, без наде трачка –
чистога срца свему ваља прићи.
Јер, то и јесте – руска тачка.
Треба се узнети небу ближе.
Речено – учињено. Стојим крај облачка.
Нестварно време доле – гмиже,
а вертикала – одозго је – тачка.
Невидљиви у теби пламен,
источник воље и вере у сутра,
сија као судбине знамен –
као руска тачка изнутра.

2

О, Русијо, државни изроди
позлатили су твој олтар,
још да те како ослободи
и председник, и секретар.
Ниједан партијски активиста,
нити прихрањени поета,
неће те лишити брига триста,
ни спасити од зала света.
Твој крст је наружила поруга.
Али, на крају непостојања
загрлиће те верна друга –
Србија, која спас твој сања.
И грмнуће реч у стиху братском,
и стег ће се дићи изнад дуге.
Све ће се скончати руском тачком –
тамо, горе. И нема друге.
 
др Андреј Базилевски


Превела Мирјана Булатовић

уторак, 16. септембар 2014.

Власта Младеновић: ЧИТАЈУЋИ АЛЕКСАНДРА МАРИЋА

ЧИТАЈУЋИ АЛЕКСАНДРА МАРИЋА

Читајући Александра Марића,
обасјан светлошћу у његовој по-етици,
видим себе као младића,
налик на грани шћућуреној птици.

Стално између земље и неба,
песничке непокоре и коре хлеба,
дреждим окренут према Самодрежи,

док на ме керовски режим режи.

Власта Младеновић
Самодрежа црква

петак, 12. септембар 2014.

СЛИКАЊЕ ЈЕ ОБЛИК МОЛИТВЕ -Леонид Шејка


Леонид Шејка, Ана Чолак, Кемал Ширбеговић и Милан Ђокић

СЛИКАЊЕ ЈЕ ОБЛИК МОЛИТВЕ
                                 Леонид Шејка

Позвање наше у светлу запечаћено
Сликање је облик молитве
Ко позива на стварање
Претражите фиоке мисли
Баците камен у воду
Немојте бројати звезде
Тражите објашњење удаљености
У млеку искони растворите
Речи које даровали су вас преци
Узмите песак најситнији
Пресипајте га из шаке у шаку
Сликање је облик молитве
Слушајте ноћне звуке
Без задршке станите мирни
Лампе се пале и гасе
Има ли лептира у месецу
У којем очекујемо снег
Три младе жене плачу
Арлекини свирају, певају
Сликање је облик молитве
Све ствари бачене или клонуле
Прикључујемо узвишеној уметности
Доручкују на трави преци
Матис, Леонардо и Пикасо
Са друге стране иза Тајне вечере
Бдију Астрапа, Срђ грешни и Рубљов
Испред Графичког колектива 68.
Шејка, Ана Чолак, Ширбеговић и Ђокић
Сликање је облик молитве
Облик који логосе поставља
У перспективу, илузију форме

Контра перспективу небеску


среда, 10. септембар 2014.

ИЗ ОМАЖА ЗА МИОДРАГА ПАВЛОВИЋА

ОСТАНИТЕ У ЧОВЕЧАНСТВУ
        На песму М.П.  Под земљом

Колико степеника је потребно
Да би крик дошао до уха
Човек коме само видимо подобије
Да добије и друге обрисе ближњега

Зато не идите превише дубоко
Нити превише у висине
Јер изгубићете основно оглашавање
Изгубићете сваки израз човечански

Било да понирете у звер
Или пак мислите међу богове
Узмите пут средине пут узак
И уједно лак као крст урођени

Останите у човеку
Да удео човечански добијете
Мрави и друго звериње
Да се не узвиси повише вас

Јер без човека нема мере
Ни огледала у лику близанца
Сваког створења

понедељак, 08. септембар 2014.

О ДРУГАЧИЈЕМ, ТУЂЕМ СВЕТУ


О ДРУГАЧИЈЕМ, ТУЂЕМ СВЕТУ
Србиславу Антонијевићу

Где је свет другога
Који стане пред нас изненада
Између два нелогична покрета
Огласи се поновљеним читањем
Као поглед кроз прозор воза, трен

Свет који је затворништво
Ћелија и збег уједно
У њега потањамо
Када притегне сила времена
Дух над главама претећи

Можда не видимо исто
Или чак не седимо заједно
У истој просторији
Иако један наспрам другога
Можада нас дели димензија

Само је тренутак песма
Која везује два света
Крхка два човека
Уједно силна у својим световима
Скројених само за њих

Свет другога, песма његова
Понекад само заруди
И то је све, остаје мисао
Констатација која изражава
Тешко и мучно путовање

Корацима другога
Атмосфером другога
Којом се не може
Без скафандера
И проречене лозинке


2014.