уторак, 28. октобар 2014.

ДОЛАЗАК БЛАГЕ ВЕСТИ

ДОЛАЗАК БЛАГЕ ВЕСТИ
На песму Миодрага Павловића „Одлазак Перуна“

Подизали смо гласове
И крили се око огњишта
Заваравали трагове
Црнорисцима са језицима
Од огња ревности

Трчали преко поља
Шумама се обраћали
За уточиште и покров
Као непослушна деца
Призивали бивше богове

Али земља већ беше
Закрштена и заливена
Крвљу мученика
Реке у Јордане
Претвориле су се већ

И свако ко је загазио
У древни газ
Изашао би крштен
Ко год је покисао
Или о Богојављању пио

Збирао се у катуне
Пастира Доброг
И певао језиком својим
Старе службе-пророчице
Доласка Сина и Спасења



ВАТРА ПОД ОКЛОПОМ

ВАТРА ПОД ОКЛОПОМ
На песму Миодрага Павловића „Кавге“

Гори под оклопом огањ
Зажарен у трену извођења
Из црвене, из земље
Пламиња логос
У оклопу тела
И лута незнаствима
Претура по камењу
Да нађе у неком
Завађену браћу
Стуб соли да целива
Да врати се мајка чедних
Са тихом успаванком
Да на обрушинама града
Васкрсне младост полушања
Гори под оклопом
Гори за нама

Из омажа за Миодрага Павловића


ЗАПИС О СВЕТЛОСТИ

ЗАПИС О СВЕТЛОСТИ
                      Ивану Терзићу
Улази светлост
Прва заповест Поезиса
Да потврди завете
И освећења
Наше су руке и сабор
Предуслов
Као тама над безданом
Само почетак и призив
Да се над барком-честицом
Дух Божји надвије
Због тога сасуди
Спремни да приме дарове
Играју обредну игру
У рукама Руком положених
Као крилима
Улази светлост
Прва заповест Поезиса
Сама као у клет своју
Пред сведоком једним
Овлашћеним да посведочи

О освећењу капеле Богородице Тројеручице

Фото: Иван Терзић


четвртак, 23. октобар 2014.

ЗИМСКА ТИШИНА

ЗИМСКА ТИШИНА


Покривено је све
Повратком беле воде.
Изједначила се поља
Са започетим темељима.
Овде белина обузима вид,
А дрвеће као огољене сенке
Пободене у снег.
Све је то игра природе
Задата суштином
И печатом невиности.
Наши се трагови
Откривају неминовно,
Неки зачињени блатом
Раствореног света,
Неки посребрени мразом,
А неки влажни,
Покајни до суштине траве.

У тишини пренетој
Из звезданих пространстава
Где дивови ћуте
А прашина лута

Од света до света

О СТАРЕЊУ

О СТАРЕЊУ

Мислио сам
У дечачким данима
Да мајке не старе
Једино сам зебао
Од вести из далеког
Неког места
Да мајке могу и да умру

Сада сам тром
Остарио изнутра
И све је остарило
Око мене
Моја мајка, град
Чак су и деца постала
Чудно зрела

Да ли је моја рука
Још способна за пушку
Да ли је мој дах
Подобан неком давном
Воћару или шимском раднику

Мислио сам
Да деца као ја
Никада не старе
И да ће младост
Увек певати умени

Мислио сам у дечачким годинама

Фото: Иван Терзић



О РАТУ

О РАТУ

Мислио сам
У дечачким годинама
Да се из рата
Људи враћају јачи
Дупло већи
Да их та славана борба
Подиже у џинове

Када је до рата дошло
Ништа се од тога није догодило
Неки људи су се смањили
У мени је жарио и палио
Незамисливи страх
Од кога се груди камене

Ноћи су се претвориле
У бдења страве
Очи непрекидно
Истраживале тмину
Моје тело није расло
Нисам се претварао у џина

На повратку
Када се све разрешило
Постао сам дупло већи
У себи, тек тада ми је
Било тесно

Мислио сам у дечачким данима


СЛУЖБА МИЛАНА МИЛИЋА

СЛУЖБА МИЛАНА МИЛИЋА

У рукама анђела
Хлеб се сам ломи
Хлеб речи, честице
Животне силе за
Уметника остарелог

Анђела боле ребра
Јер пао је са дрвета
Док спашавао је мачку
Истом мисијом послану

Мисију миловања
И утехе мајстора
Боје и четке
Молитве пред иконама
Узнесеним капљу

Као роса благодати
Као озеленели штапови
Пророка по шумадијским
Воћњацима
У рукама хранитеља
Чаша пива дели се на двоје


ЗАПИС О СПАСОНОСНОЈ РЕЧИ

ЗАПИС О СПАСОНОСНОЈ РЕЧИ

Ако је могуће дисати спасоносном речју
                                              Свети Сава


Шта треба да је важно
У заглушујућој стварности
Где рат, земљотрес, бујица
Односе течевину подобну јазавчевој

Ако си на дрвету данас
А ниси био на Цвети
Ако се хваташ за грану
А палмином (врбовом) ниси махао
Пре Јерусалимом
У порти твоје парохијске цркве
Шта сада да кажеш
Када Осана заборавио си
Или ти се од предака отело

Шта треба да радиш у сузи
За чиме да плачеш
За кућом, покућством, колима
Или за звоном које тоне
Боље рећи гасне звук његов
Када ни да јави за тобом
Јер нема ко да повуше коноп
У звонари, звонику

Ако си у гушењу и страху
Шта прво да изречеш
Да продуже се дани твоји
Да вакрсне снага твоја
Напрасно замрла пред стихијама

Шта треба да је важно
Осим остати у вези са Вишњим
У кога покров је главама нашим


ЗАПИС О НЕВЕРОВАЊУ

ЗАПИС О НЕВЕРОВАЊУ


Блажени који не видеше, а повероваше
                                          (Јован21 ,29)

Можда смо помало зли
У намери нашег греха
Или сувише слаби, умишљени
Речи мењају своја својства
Светлост претвара се у псовку
Да ли намерно вичемо на сунце
Ропћемо на милост исказану
Или само не знамо у животу
Као у огледалу напрслом

Мажда је разлог то што
Не видесмо, па и не веровасмо
Или је изговор тежи од преступа
Улази Спас и Правда кроз врата
Наша замандаљена, озвучена
Ми жмуримо изнутра
Држимо руке на леђима
Да случајно не додирнемо
Тешке ране од клинова

Шта узвикнути случајем
Да милост уђе у загрљај
Знамо ли речи писма
Или остајемо залеђени
Без читања даљег
И без уживљавања у мисију
Оног који беше у неверству
Кратко, а у благодати вјековито
Стоји у милитви узвику  своме

Господ мој и Бог мој!

Томиндан 2014.


петак, 10. октобар 2014.