четвртак, 26. фебруар 2015.

БАШТА, НЕБЕСКА ВОДА

БАШТА, НЕБЕСКА ВОДА

Небеском водом наткривен је шар
У воћњаку драма преродилог воћа
Гране су слабе да задрже жељу
Прегладнели свет да исхрани се
У лому грана јавља се белина
Којом се плаћа неумереност и занос

Небеском водом трудно је небо
А доле на обронцима концерт
За цврчка и четири грабуље
Сабирају се откоси суве траве
У редове спремне за балирање
Етеричним уљем натопљене су стране

Небеска вода на ременим планина
Чека да врати се у изворе
Допуну бунаре и мешине дубина
Жеђ сваку да укине и залије
Претвори заметак у плод
Прође кроз босиок и преко крста

Небеском водом наткривен је шар
Док моба као по сувом

Послушање своје завршава

Фото: Владика Јоаникије на косидби

среда, 25. фебруар 2015.

БАШТА, ПРОСКОМИДИЈА

БАШТА, ПРОСКОМИДИЈА

Из принесеног хлеба
Честица по честица
Спушта се на Камен
И свака добија по име
Човека који у земним
Расадима векује

Око Трпезе је васиона
У својим микро-размерама
А напољу врт у зеленилу
Под сунцем чије устајање
Огласила су звона
Будећи села и градове


Честица по честица узноси се

петак, 20. фебруар 2015.

БАШТА, ЗАЧЕЋЕ


БАШТА, ЗАЧЕЋЕ

Засејавамо микро биом
Таман као пећина гробна
Из које излази се васкрсењем
Мрачан као родна пећина-штала
У којој Бог у јаслама гласи се
Засејавамо у задовољству
Изазваној жељи за топлином

Васељена у малом прима
Поруке и спрема одговор
У облику микро-планете
Намењене почетку новог живота
(а научници узалуд гледају
У небо ноћима неби ли
Регистровали живот)

Засејавамо праслику врта
Оштрим алатом и трзајем
У муци и трепету сваког нерва
Ишчекујући благослове
Или проклетства која се њиме рађају
Хоће ли се разделити свет
Новоствореног човека

Засејавамо сједињени и други
Чинећи слику очекиваног дела
У трену раздвајања, оделе
И замор после делања у пољу
Земљи коју пробудусмо
На послушање саздања


У коме и сам Творац суделује

уторак, 17. фебруар 2015.

МОЈСИЈЕ: ОРУЖАЊЕ БОЖЈЕ

МОЈСИЈЕ: ОРУЖАЊЕ БОЖЈЕ

Прво да скинеш са себе инсигније
Сваку скраму света укварену
Да се међу пастирима нађеш
Који се госте сунцем и ветром
Чија су лица резбарије планине
Од њих да чујеш причу о цару
Који је вазда међу нама

Да те науче како се штап саделава
И својом руком да одсечеш
Младу грану која је порасла
По провиђењу путеводитеља благог
Јер само тим шташом моћи ћеш у службу
Због које си извађен из воде

Прво да се изујеш на месту светом

Па штапом оним мора да раздељујеш

МОЈСИЈЕ: МИКРО-АРКА

МОЈСИЈЕ: МИКРО-АРКА

Ти си већ живео писмо
Које ће ти сила Божја
У лепом и страшном имену Гаврило
Говорити као повест Узрока
Јер мајка твоја би научена
Као некада патријарх Ноје

Да узме трску извађену
Из свете реке хранитељке
И садел апо узору на Писмо
Микро-арку којом ћеш се спасити
Од потопа изазваног отврдлом милости
На високом срцу-арарату принцезе

Зато ћеш по милости бити господар вода

И водич занесених крој безводје 

НОЈЕ: ЗИДАЊЕ ХРАМА

НОЈЕ: ЗИДАЊЕ ХРАМА
                     Игору Кочовићу

Да узмеш синове и сваку снагу
Кедрове ливанске у море
Да обараш и не бринеш
Јер море ће те слушати
И сваки црв или квар други
Зацелиће на грађи спасења

Не жали за потонулим трудом
У току је привођење намени
Коју ставља пред творевину
Творац свега и утемељивач
Основног закона моралног
На који положиће се свет и светови

Да уземеш синове и све своје године
Кедровима ливанским
Први храм да саделаш

Фото: Дечанска повеља

БАШТА, ПОМЕН

БАШТА, ПОМЕН
              + Здравки Марић, рођ. Гољић

Уређујемо гроб у тишини
Комад земље оквирен је каменом
Искусна рука баштованке претвара
Закоровљени квадрат у слику
На којој доминира поткресана ружа
Која сваку је руку знаменовала
Болним додиром трна

Сто година је прошло
Од како је рођена Здравка
Мајка и нана наша
У кући под путом надомак реке
Својим плачем најавила је
Крај једног и почетак другог рата
У Србији која остаће без народа
Али богата војничким духом

Уређујемо гроб под сунцем и кишом
Тешка композиција пролази пругом
Тресу се квадрати, подрхтавају душе
Перемо руке од земље док свеће
Разгоревају се у огњеном снопу
И спаљују осињак формиран
Над њима као кућа на пени

Двадесет година је прошло
Од како испратисмо Здравку
Која породи десеторо
Из черва својего, а подиже седморо
У муци и надници
Подно мермера заруделе малине
И вишње завраниле се
Као и оног дана Тројичног, тишина


Док уређујемо гроб, малу башту

2013.

Фото: Љубиша Симовић

понедељак, 09. фебруар 2015.

ЗАКАСНЕЛА ПОРУКА на песму Васка Попе


ЗАКАСНЕЛА ПОРУКА
                „Земаљско сазвежђе“

Тада нисам знао
Да сам сакупљао
Звезде са црвеним
И плавим крунама
Цара Константина

Поред задруге
Преживљавале су огањ
У коме нестајали су
Картони и амбалажа

Брижно сам их чистио
И складиштио
У празне кутије шибица
Чије су супернове
Одавно одживеле бљесак

Нисам знао
Да сакупљам звезде
Црвене и плаве
Од сока и киселе воде
Док не прочитах
Закаснелу поруку

Шта је било са звездама
Угасле су у таму
Малих кутија
Сакривених у завичају

На Брекињи
Која се у топоним претворила

четвртак, 05. фебруар 2015.

НОВА ЧЕСТИЦА: Магична кутија


Толико греха пред нама
Изнесених преко екрана
Толико патње спрам нас
Осликаних у магичној кутији
Толико искушења
Да приступимо хору осуђивања

Толико, толико
Пред нама, клик

НОВЕ ЧЕСТИЦЕ: Диптих


1.

Јесам ли у Адаму
И Адам у мени
Док рука моја дрхти
Око се моје затвара
Пред стравом новог дана
Пред новом бригом и жељом

Јесам ли у Адаму
И Адам у мени


2.

Јесам ли у Христу
И Христос у мени
Допирем ли макар ремену
Божанственог апостола
Преображеног покајањем
Из Каина у Авеља

Јесам ли у Христу
И Христос у мени

НОВА ЧЕСТИЦА: Хвата нас страва

Монах Амросије Хиландарац (фото Доситеј Хиландарац)

Хвата нас страва
Од расточења тела
Јер видеше очи наше
Падање града-монолита
И храмове вазнете
Домове растурене у грумење

Хвата нас страва велика
Од расточења, растрошења

НОВА ЧЕСТИЦА: Ко ће се назвати светим


Ко ће се назвати светим
У доба помешаних светова
Кад се људски смешава
Са демонским у кораку
Па човек све мање зна
Шта му је у достојању

Ко ће се назвати светим
У добу смешљивом и поругном

НОВА ЧЕСТИЦА: У међупростору смисла


У међупростору смисла
Где могуће је пресликавање
Времена и догађаја
Варвари постају носиоци царства
А благородни развејани
Широм екумене у кострети

У међупростору граница
Смисла и несмисла чили

уторак, 03. фебруар 2015.

ИЛИЊАЧА


ИЛИЊАЧА

Са врха крушке баца листове
Пуне црвених дуговратих слова
                        Васко Попа (Школа Светог Саве)

Под, од памтивека
Старом, крушком
Коју Свети Илија
Даном својим слади
Стојим као на молитви

Гледам у њену старост
Изражену у тамној кори
Препуној ожиљака
Које начини време
Уз саслужење инсеката

Лево од ње била је
Бела трешња
Десно бостанка
Јели смо од њих
Незасито и заборавно

Само до овог древног
Винутог у висине дрвета
Укус је био реткост
Јер није дозвољавао
Брање својој крхкошћу

И само као по благослову
Зрели продови падали су
У руке оног који би
Миром својим или глађу
Остарелом под њом застао

Да се окрепи душом и телом

понедељак, 02. фебруар 2015.

РАЗГОВОР СА ЖАРКОМ Ј. по песми Васка Попе


РАЗГОВОР СА ЖАРКОМ Ј.
                             У селу праочева

После дугог ћутања
Дугог две деценије
Његов глас излеће
Као птица која бежи
Из заточеништва

Не постоји усна
Која га може зауставити
Ни мушки понос
Мудрост сељачка
Он лети тамо и овамо

Његова боја
Прелази из осмеха
У јединствени јецај
Који говори више
Од сваке речи

Док ме пита за ујака
Он уствари пита
За себе самог
Преиспитује дуго време
По младости својој реже

После дугог ћутања
Из наизглед помиреног
Са временом и светом
Надолази бујица
Накупљених осећања

Која је чекала мене
Да се излије
Када се наканим
Да пођем
У село праочева