понедељак, 25. јануар 2016.

ДАМАСКИНУ

ДАМАСКИНУ

У сребро ћу да скујем своје красте
                                     Иван В. Лалић

На слици
Боље речено
Образу забележеном
У архивама
Мајсторских радионица
Зачетих у Византији
Око главе ти је марама
Која говори
Да си из Сирије
Једном руком
Грлиш мастионицу
Издужену у духу
Другом исписујеш
Грчким словима
Свитак што вијори
Поручујеш
Да човек је виши од звезда
И све друго
Из извора знања
Што измолио јеси

А ожиљак на руци
Оној исцељеној
Не видим
(је икона је ситна)
Али слутим
Са твојих усана
Стални молебан
Пресветој

На твојој слици
На листу календара
За децембар 2015.


четвртак, 14. јануар 2016.

ИЗЛАЗАК НА ВИСОРАВАН

ИЗЛАЗАК НА ВИСОРАВАН

У просторима наде расте светлост
                                     Иван В. Лалић

Треба изаћи
На замишљену висораван
Али не тако брзо
Већ полако као Мојсије
Уз Синајску гору
Трепетом и усхићењем

На висораван јер нема
Хоризонта осим неба
И свечано је прогласити
Освештаним простором
Убрзано садити дрвеће
Храстове, липе, брезе

Онда из срца
Пустити наду под крошње
Чије су гране жиле светла
А листови миријаде фотона
Пустити је као што се открива
Дуго чувана тајна

Изаћи на висораван
Са које види се будући век
И небо је на дохват руке
На дохват срца


среда, 06. јануар 2016.

О ТАЈНИ

О ТАЈНИ

И што на ухо шаптасте
Проповедаће се на крововима
                               Лука 12,3

Чујете ли звук ветра
Који пролази кроз невидиме
Фруле ваших речи

Разабирате ли речи сопствене
Изречене једва чујно
Оне тише од мисли

Чујете ли фијук и звиждук
Великих уста неба
Како препричавају тајне

И видите ли како се подиже
Са куће кров
Са душе вео

Да оголи се сакривено
И по природи или намери

Запоје, зарида

недеља, 03. јануар 2016.

О ДОБ(Р)ИМА

О ДОБ(Р)ИМА

Сва су доба у нама
И када старац пева
То младост се његова
Преображава невидима

И када младић подиже
Глас и устаје на бој
То зрелост његова
Тајно уређује за себе свет

Сва су добра у нама
И злато којим се небо купује
И сребро издаје

Јер човек је биће пуноће
И све у њему клија
Или ожиљак живота има


Сва су доба у нама

субота, 02. јануар 2016.

КЕЛИЈА: Смирење I



1.

Умирујемо траву надошлу
Покоравамо њену плаху вољу
Међу травама узнели се
Чичкови и цветови погордили
Багремље и врзина се грабе порте
Није им довољна улога зида

Умирујемо траве изџигљале
Од  надимајуће ноћне кише