понедељак, 14. мај 2012.

НЕМИР


А људи су донели немир
У природу ревновања
Где сва створења ране на послушање
Одушевљењу додају горке
Зачине преваре и неумерености

Ни ова пустиња, одабрана
Не брани од суза
Изневереног детињства
Круне се маске под ногама
Пале са лица ближњих

На ивици литице
Истањени праг очајања прети
Мало ми биће, али једино
Да стровали у униније
Амбис равнодушни

А људи су увели смрт
Од које умирем свакодневно
Честицу по честицу
И некада као заробљен
Да сам у телу занатлије

Једино бљештава душа
Дрвета када сине под рендетом
И помоћ Свевишњег
Никада не издају

(четврта песма из циклуса "Пинтор")

2 коментара:

  1. Драги Александре,

    Како да набавим Твоју објављену књигу пјесама (Твоје књиге пјесама , есеја итд.), и да ли су ове пјесме планиране за скоро објављивање... По сваку цијену желим Твоја издања. Јави ми молим Те (постоји ли могућност „PayPal“ – плаћања, тако ми је најлакше...)...

    Искрен поздрав од вјерног читаоца. Фантастичан си!

    ОдговориИзбриши
  2. Драги Мирославе,
    ова песма је из новог рукописа "ОБРУЧАВАЊЕ СВЕТЛА" која би требала да изађе до Преображења. Што се тиче осталих књига њих немам, осим пар примерака за архиву. Ако Бог да, чим изађе књига шаљем ти је поштом, а у међувремену редовно ћу објављивати песме из овог рукописа.

    ОдговориИзбриши