четвртак, 01. децембар 2016.

ЗАУПОКОЈЕНА ЗА ОЦА ПЕТРА Г.

Силазио си у најдубље јаме
Разваљујући сва врата
Не би ли што више
Овчица сачувао
И у блату, и у балеги
И у сваком живом песку
До колена, до појаса
А изнад, на рукама, раменима
Храм осликавао
Редовао порту у јабукама
Сањао крсно знамење
На врху Мораве, врху Груже
Сјајан и монументалан знак

У међувремену
Сабирао своје пилиће
И једва их од орлушина бранио
Јер хоће мрак на освештано
И безбожник на убожјака
А главна битка
Она у срцу, невидима, тешка
И газио те стампедо у сну
Али и у животу
Као некада Древнога

И непомјаник ти тикве
О главу лупао
Наследници лажних учења
Претили ћеле-кулом
Али опет би ти
Да само време је било то
Раме уз раме са Курсулом
За Вождом
У шанце над Краљевом
Или старим Градцем

Много се за тобом прашине
Тако да од гласова
Пеку очи
А увек када сам те сретао
Чинио си ми се јагње
Огрнуто вучјом кожом
Као и сваки Србин што је


---------------------------------
Али онај ништи и потребити
Најео се хлеба
Из твоје руке
А онај јаки и силни
Срео се са човеком
Налик малом Нестору

Иако Свештеник
Више си био човек
И то човек једнако народ
Каквом је врлином
Он китио своје врхове
И ти си китио истим
Каква га је нагриз
Хватала неспремна
И у срце уједала
И тебе је иста таква

Али како рече наш Павле
Будимо људи
Па свакоме понаоособ
Буди човек
Био си по томе човек
И веселник и мученик
И трудбеник и искушани

А чини ми се
Да бејах толико
Смео да ти затражим
Понеси ме
Да би ме на своја плећа
Ставио и носио докле треба

среда, 30. новембар 2016.

ОЦУ СЕРАФИМУ РОУЗУ


тропар, осмог гласа

У дивљини Господ
Извором показа те
Имена ангелског достојање
Оче Серафиме, надо живота
Последње време украсио јеси
И нама отпор духу времена
Наставниче дела Господњег
Моли Христа Бога
Наших душа спас

уторак, 25. октобар 2016.

КОЛО КРАЈА И ПОЧЕТКА

Фото: Љубиша Симовић
Све ће на крају
Припасти птицама
Јер тражи се слобода
И одраз у етар
Без икакве сумње

Поглед двоструки
Ка земљи, храни
Што се даје
А у исто време
Снатрење неба
И сећање на руку

Све ће на крају
Припасти незлобивима
Онима који
Имање не треже
Припашће онима
Који власти нису склони

Даће се последњима
Оно првима обећано
И биће слобода
Јер за њом
Нико неће патити

Све ће на крају
Припасти птицама
Цвећу лиувадском
Украсу траве
И вољи Творца
Обућиће се људи
У шарено биље
У голубије душе

Све ће на крају...
Или то биће

На почетку

четвртак, 20. октобар 2016.

ЧЕЛОВЈЕК БОЖЈИ

Славку Стаменићу

И после много година
Много гледано из угла
Људског века
Вратиш се кући
Стар и у ритама
Којима те огрну
Велики труд нестицања

Кући која никада
Више не може бити
Твој дом
Међу људе
У чијем срцу
Буди се нека неразумљива
Блискост

Али нико те не зна
Ни твоје порекло
Ни негдање детињство
Чак ни дрвеће
Твог првог успона
Ни жена венчана
Нико

Само сеник топао
И мирисан
И преудобан
За твоје схватање
Подвига
И тиха благовест
Скорог одласка

Одласка који је
У контра перспективи
Сусрет
Са силама, небом
И Родитељем

Михољдан 2016.


понедељак, 03. октобар 2016.

ЗАНИМАЊЕ ЗА ЊУЈОРК

Александру Ђуравчевићу

Баш ме занима
Како се види слика света
Из угла макро-човечанства
Које се сабило у тачку
У семе јабуке
У коме је све младо
Свеже и ново
У коме нема историје
И непријатељ од памтивека
Не дише ти за вратом
У коме све су међе
Обесмишљене
У коме меша се човек
Са другим човеком
И гради град
Царство земаљско
Заборављен од земље
И само овлаш
Од воде напоменут

Баш ме занима
Да ли се види
Свет остао
Километрима далеко
Светлосним годинама далеко
Људима укрштених стаза
И затвореног неба
Отетих од природе
Која долази само
Као непогода
Никако као лепота
Природи у којој постоји
Живот, али и смрт
И старост и древност
Да ли је закључана прича

Баш ме занима
Да ли се бреца у сну
Човек међу милионима
Док сања да се руши
Зграда по зграда
И сновиди цркве у пламену
И море како прелази праг
Који му постави Творац
Да ли је тај човек
Међу милионима усамљен
Лишен птица и њихове песме
И оштрог звука тестере
Који царује простором
При стругању дрва
Да ли је тај човек миран
Смирен или умирен

Баш ме занима
На чему стоји та пројекција
Птице беле међу црним вратима

Зидовима џиновских размера


четвртак, 25. август 2016.

МОГУЋИ САН ДИМИТРИЈА БОГДАНОВИЋА

У скрипторијуму
Поред цркве Светих Апостола
У Расу, седи Димитрије Богдановић
Тајнословац

И баш када му једно буроковитлано
Слово оде непознатим стихом
Уђоше три песника

Кипријана Рачанина познаде
И позва га да му растумачи
Стихиру Светом кнезу Лазару
Друга двојица седоше крај ватре
Лица им златним писменима окована

Димитрије упита  за њих
А Рачанин показа прво
Крушедолца па Шишатовчанина
Имена им остадоше невенчана
речима



Из збирке АНЂЕЛИ ЖЕТЕОЦИ
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...