среда, 06. јул 2016.

ЛАЗАРЕВА СУБОТА 2016.

ЛАЗАРЕВА СУБОТА 2016.

                           Слободану Ђорђевићу

Данас сретох човека
Који преподизао је Куманицу
Из смрти од четити века
И како ми сам рече
Много се тада намучио

А ево у празнику смо
Који се у диптих растворио
И данас беремо врбове гране
Да бисмо сутра дочекали
Васкрситеља на пулету

И учимо се послушности
Од Лазара Четвородневног
Који се на један позив
Из смрти прену као из сна

ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ

уторак, 28. јун 2016.

ЋЕЛЕ – КУЛА

ЋЕЛЕ – КУЛА
По Хроници Бранка Миљковића

Време стаде
Песма утихну
Свакоје диханије
Клону
Узнеше се смрти
Прождирући
Свако благорастворење
И детињство
Још у утроби беше
Прождерано

Све што даваше
Живот усахну,
Неминовност
Краја узрасте
До неслућених
Висина
Нико немаше
Снаге
Да се окрене
Иза себе и преживи

Да ли се дан
Или ноћ сама
Са собом смењује
Јер нико више
Није бројао сате
Јер замре ротација
И небеска се тела
Помешаше
Са новом звездом
Што се са земље
Димила

Човек узе посао
Шејтану
И демони режаху
Јер дела им
Посташе добра
У односу
На људско чињење

И земља се устраши
И паде на њу
Плач и шкргут
И залуташе стабла
И корење њихово
Поче да се усправља
А планине полегоше
Под чаршаве таме
Мук

Небо заборави
На своје Сунце
А оно луташе
По непознатој
Природи
Која изниче,
Подобна сени смрти,
Из једне борбе
И непокорности

Опела нема
Ни прозбе
Само сила
Човекова
Која се у прах
Растаче
И сигурно гине
Под тешким
Делима
Која прелазе
У суд

Само остаје
Зид
И лобање нагрђене
И песма страха
Која кроз њих
Звони
И неверица
Да беше
То што беше

Авај!

понедељак, 27. јун 2016.

БЕРБА, ДИЛЕМА , ЗАДУШНИЦЕ

Када се преврше котарице
И засите се страх и глад
Почиње да куца савест
Да ли је последњи плод
На грани нама намењен
Или је он нечији живот
Било да тај живот
Има кљун или тврда крила

Колико берби нам припада
У свету који доноси род
И испуњава заповест
У коме брига постоји
Само код на чији је разум
Често бржи од трбуха
Па градимо сигурне оставе
Складиштимо туђе глади

Када се преврше котарице
И изнесу на брег
Који је тренуно гробље
Први убрани плодови
Као сведочанство рода
Заузимају место под Знамењем
Молитва се враћа на почетак
И кад и мирис тамјана
И птица у лугу пева
Као пред поноћ, а подне


Када се преврше котарице


уторак, 14. јун 2016.

УТЕМЕЉЕЊЕ ГРАДА

УТЕМЕЉЕЊЕ ГРАДА

                     Емиру Кустурици

И дође овај
Од јужних страна
Из Херцеговине
Носећи на леђима
Камен
Запустелих караула
Које остави царство
Иног народа

Надомак моста приче
О братству једног везира
И једног патријарха
Који надноси се
Над зеленом реком духа
Преко које нам долазише
И свободитељ и враг

И поче да теше
Школе и гостопримнице
Цркву налик метохијској
Пред њом трагичног
Заточника косовске мисли
Све у дослуху
Са човеком који се у језик
Претворио

Који га дан и ноћ
Опомиње и јавља се
У тешким тренуцима
Јако путоказ на беспутицама

Искушеништва балканског


понедељак, 13. јун 2016.

КОНТЕМПЛАЦИЈА

КОНТЕМПЛАЦИЈА

Трпети глад
Тек онако
Из лености
Или досаде
Без аскезе
Неког марта
Који граби пролеће
И мами цвет
Из заљубљеног воћа

Правити комбинације
Тек у доколици
Саблажњавајући
Самог себе
Јеретичким мислима
Које склапају слику
Заборављеног света

Тек онако
У крајњој непажњи
Духа
Док тело бриди
Од оштрине
Ваздуха
Који испуњава
Трбух зиме

Трпети
У времену
Када обамиру
Чула
И када је само сан
Излаз
Дремеж уочи
Новог дана
У неком марту
На граници

Доба 

понедељак, 23. мај 2016.

ПОКУШАЈ ВАСКРСЕЊА

ПОКУШАЈ ВАСКРСЕЊА

Влатима траве
Покушавам да оживим
Бубу извађену
Из воде
Додирујем клонуле
Антене
Склупчане ножице
Али ништа

Покушај
Малог васкрсења
Не успева
Јер из мојих уста
Излазе речи
Које  бодре
Али су само слика
Оних моћних
Властодржних речи

Напослетку
Мај је свуда
Унаоколо ври
Од тек рођених
Живота
А многа од тих
Створења
Већ су у васкресењу

Моје речи остају
Призвуци
Или је скривено
Њихово услишење
Јер да рекох
Устани бубо

И да она потом устаде…

уторак, 12. април 2016.

КО СЕ ИЗ РАТА ВРАЋАО НИЈЕ

КО СЕ ИЗ РАТА ВРАЋАО НИЈЕ

Ко се из рата
Враћао није
Из последица
Огња
Дубоког снега
Неспоразума

Ко се из рата
Враћао није
Паралелне свести
О стварности
Измењеног погледа
На непромењени свет

Ко се из рата
Враћао није
Није ни путовао
Ка другој страни
Непријатељу у загрљаљ
Пред цеви издаје

Ко се из рата
Враћао није
Тај није ни путовао
Никада
И ништа није видео
Као што јесте

Ко се из рата
Враћао није
Само је једно
Лице света
Спознао
И не зна праву
Људску природу

Ко се из рата
Враћао није
Тај се себи
Никада до краја
Вратити неће



Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...