среда, 31. децембар 2014.

У СТОПИ РЕДУЈЕМ по песми Бранка В. Радичевића

У СТОПИ РЕДУЈЕМ
                      Сељак

Обделавам башту
На парчету завичајном
Која, уствари, је стопа
Претка сељака
Пресељеног у храст
Широких рамена
Од војничког шињела

Он је сада поред пута
Постао је стан птицама
И хлад путнику наменику
Векује у жиру
Васкрсава у бадњаку
У жару који се преображава
У благо Тамног Вилајета


Обделавам у стопи


Фото: Милић од Мачве 

НАД ПОЉЕМ АЖДАЈА по песми Бранка В. Радичевића

Зоран Павловић СВЕТИ ЂОРЂЕ УБИЈА АЖДАХУ
НАД ПОЉЕМ АЖДАЈА
                 Свети Ђорђе

Замислиће се ратник
Усто и свети мученик
Када из рупа невиделих
Крену да се помаљају
Ватрене главе аждаје

Ко сеје семе змајско
По питомим њивама
Трудољубних ратара
И оставља га да стасава
До суше до гуше

Замислиће се ратник
Док мач, ипак, вади
Ричу лавови са оклопа
А са сечива пресијава гнев
Праведног разделиоца

Чује се фијук као ветар
Беже главе у котрљању
У невид у нечуј
Расејава се поље
И прима семе запечаћено

Замислиће се ратник
Руку док одмара

Само за трен


ПЕВАЋЕ ТРУБЕ по песми Бранка В. Радичевића

ПЕВАЋЕ ТРУБЕ
         Војнички марш

Љубав ће певати трубе
Од лима војничког саделане

И нће се српски син
Укопавати у ров, већ у постељу

Чутура зваће на свадбе
А неће кружити шанцем

Љубав че певати трубе
Од дима артиљеријске салве

И корачаће ордење од људи
Барјаци момака, девојака

Химна певаће дивном плоду
Дечијим гласовима узведена

Љубав ће певати трубе
Од рима усклика слободе

И ако падне прерана жетва
Она ће носити глас спаса

Кроз брдовито шумље
Храстовима древним да не брину

Љубав ће певати трубе
Према најдражој која се одузима

Одбеглој у руке непријатеља
Родини, жени, слободи

Оне ће певати падању храбрих
Док смрт надрастају у венчању

Било у рову, било у постељи




КАМЕН-ЧОВЕК по песми Бранка В. Радичевића

КАМЕН-ЧОВЕК
          Крајпуташ

Шта ће лик камену
Говор шта ће му
У облику оштрих ожиљака

Шта ће му пушка
И стас усправљени
На ветрометини друма

У времена катаклизми
Када нестају куће
Под водом, земљом, ледом

Људи када нестају
Под пушком, ножем, чедомором
Шта ће камену човек

Шта ће човеку камен

среда, 10. децембар 2014.

ЗАУПОКОЈЕНА ЗА МИОДРАГА ПАВЛОВИЋА

ЗАУПОКОЈЕНА ЗА МИОДРАГА ПАВЛОВИЋА

Јеси ли сада загледан у рибе
У трену незалазном и трајном
Кад лице мајке више није далеко
Трска која пева да ли ти је
Инструмент уместо пера
Док чекаш аудијенцију код Оног
Који се само тренутно преобразио
Оног дана у времену где мир рађа рат
А рат претвара у пепео записе
Намењене поновном васкрсењу

Да ли си срео Радомира с ближњима
Или се тачка сусрета пројектује
У даљини недостижне воље Очеве
Видиш ли тамо једини град
Из кога нам писао ниси
Или га само осећаш
Чулом које ти даде Градоначелник његов

Византинче са душом
Прасловенског песника

Сада огледала нема у коме се одражава
Небо пећине станишта привременог
И сада видиш још дрскије
Шта јесте, шта није, а шта је сан

Подај Господе, Миодрагу
Мелоду-врачу
Лекарије уситњене у језику
Као небеске хлебове
Путописцима пустиње очишћења
Откриј му обећани град и стан
За којим путовао је нетремице
Созерцавјући браћу под каменом

И подај му спас који виде
Да прелази преко усана
Светогораца
Амин.


среда, 03. децембар 2014.

ИЗ ПОТОПА НА ГОРУ по песми Миодрага Павловића

ИЗ ПОТОПА НА ГОРУ
                              „Светогорски дани и ноћи“

Док излазиш са барке
Која те изводи из потопа света
Искрцаваш своју наду
У башти брижно негованој
Где неко вечан пева

Нећеш видети ништа необично
Осим галебова нахрањених хлебом
Бунаре засведене ћеремидом
Или микро-луку која је пре храм
У коме пева неко вечан

Нећеш чути нити омирисати
Друго до разигравање звона
Њиховог језика недомашног
И миомириса тамјана
Неодвојивог од благоуханија моштију

Твој говор биће могућ
Речником ћутања кад овладаш
И заборавиш на сваки женски принцип
Осим постојања у девству
Којим векује Покровитељка горе


О којој пева неко вечан

ИКОНА ТРПЕЗЕ на песму Миодрага Павловића

ИКОНА ТРПЕЗЕ
                 „Вечера тајна“

Плоча стола укопана је
Руке стоје нам на ободима
Иконе вечере растанка

На челу трпезе (љубави?)
Црноризац са крстом
На огрлици достојанства

Он ломи хлеб полако
Да честице не пропадну
И пружа комаде на север и југ

Гледамо се међу собом
Као некада Лука и Клеопа
Док траје тишина пред обед

Са друге стране стола
Седи исти онај црноризац
И подиже чашу високо

После је упућује нама
Гледамо се међу собом
Ко је Јован миљеник, а ко Јуда

Плоча стола прекривена
Даровима плодова земаљских
А ми кушамо речи Небеског

Слушамо изображени древно
У својим карактерима

И улогама по слободи одабраним

НА СПРАТУ ЖИЧКЕ ПРИПРАТЕ по песми Миодрага Павловића

НА СПРАТУ ЖИЧКЕ ПРИПРАТЕ
        „Онда Сава стаде пред мене...“

Са последњег степеника
Ступих на спрат припрате
 
Видљиви свет дочекује ме
Полутамом и празнином историје

Огроман лучни прозор
Отварао је свет у коме храм дише

Онда Сава стаде пред мене
Необазирући се

Јер је управо морао да прочита
Неколико глава из Светих апостола

А уз степенице су почели смерно
Да излазе епископи и велможе

Само су се чули њихови шапутави гласови
Призвани говором мале деце под сводом

Моје се узбуђење преображавало
У исконски страх од промашаја

Неко од благородних постаће краљ
Неко од испосника владика

Сава упути поглед ка мени
Само да знам да сам ипак виђен

У време поново ступу историја
И њене интервенције у простору

Вратих се дрвеним степеништем

Мимоилазећи се са учесницима Сабора

ПИТАЊА ЗА БРАЋУ по песми Миодрага Павловића

Стефан и Вук Лазаревић (Манастир Руденица) 
ПИТАЊА ЗА БРАЋУ
                  „Стефан и Вук у Раваници“

Расту песник и опонент
Поред нетрулежног оца

Ко је схватио завет
Изречен грлом голубице

Ко ће се причестити
Деспотством, ко сужањством

Где је крај игре братске
Која завршава тешким каменом

Зашто снаге не смогоше
На Гору да изађу и чују

Или су чули и научили
А један разумеде, а други не

Покрај Раванице
Још се налази зид висок

И нетрулежни отац наш

А ми, јесмо ли браћа измирена