среда, 03. децембар 2014.

НА СПРАТУ ЖИЧКЕ ПРИПРАТЕ по песми Миодрага Павловића

НА СПРАТУ ЖИЧКЕ ПРИПРАТЕ
        „Онда Сава стаде пред мене...“

Са последњег степеника
Ступих на спрат припрате
 
Видљиви свет дочекује ме
Полутамом и празнином историје

Огроман лучни прозор
Отварао је свет у коме храм дише

Онда Сава стаде пред мене
Необазирући се

Јер је управо морао да прочита
Неколико глава из Светих апостола

А уз степенице су почели смерно
Да излазе епископи и велможе

Само су се чули њихови шапутави гласови
Призвани говором мале деце под сводом

Моје се узбуђење преображавало
У исконски страх од промашаја

Неко од благородних постаће краљ
Неко од испосника владика

Сава упути поглед ка мени
Само да знам да сам ипак виђен

У време поново ступу историја
И њене интервенције у простору

Вратих се дрвеним степеништем

Мимоилазећи се са учесницима Сабора

Нема коментара:

Постави коментар