НА
СПРАТУ ЖИЧКЕ ПРИПРАТЕ
„Онда Сава стаде
пред мене...“
Са
последњег степеника
Ступих
на спрат припрате
Видљиви
свет дочекује ме
Полутамом
и празнином историје
Огроман
лучни прозор
Отварао
је свет у коме храм дише
Онда Сава стаде пред мене
Необазирући
се
Јер
је управо морао да прочита
Неколико
глава из Светих апостола
А уз
степенице су почели смерно
Да излазе
епископи и велможе
Само
су се чули њихови шапутави гласови
Призвани
говором мале деце под сводом
Моје
се узбуђење преображавало
У исконски
страх од промашаја
Неко
од благородних постаће краљ
Неко
од испосника владика
Сава
упути поглед ка мени
Само
да знам да сам ипак виђен
У време
поново ступу историја
И њене
интервенције у простору
Вратих
се дрвеним степеништем
Мимоилазећи
се са учесницима Сабора
Коментари
Постави коментар