ЗАУПОКОЈЕНА ЗА МИОДРАГА ПАВЛОВИЋА
Јеси ли сада загледан у рибе
У трену незалазном и трајном
Кад лице мајке више није
далеко
Трска која пева да ли ти је
Инструмент уместо пера
Док чекаш аудијенцију код Оног
Који се само тренутно
преобразио
Оног дана у времену где мир
рађа рат
А рат претвара у пепео
записе
Намењене поновном васкрсењу
Да ли си срео Радомира с
ближњима
Или се тачка сусрета
пројектује
У даљини недостижне воље
Очеве
Видиш ли тамо једини град
Из кога нам писао ниси
Или га само осећаш
Чулом које ти даде
Градоначелник његов
Византинче са душом
Прасловенског песника
Сада огледала нема у коме се
одражава
Небо пећине станишта
привременог
И сада видиш још дрскије
Шта јесте, шта није, а шта
је сан
Подај Господе, Миодрагу
Мелоду-врачу
Лекарије уситњене у језику
Као небеске хлебове
Путописцима пустиње очишћења
Откриј му обећани град и
стан
За којим путовао је
нетремице
Созерцавјући браћу под
каменом
И подај му спас који виде
Да прелази преко усана
Светогораца
Амин.
Коментари
Постави коментар