субота, 14. март 2015.

ПАВЛЕ:

ПАВЛЕ:

Ти сада гониш
Оне којима се отворише
Срца пре очију
А чека те тама
У којој ћеш се светлости
Најбоље научити

У том мраку нико од људи
Неће познати плод
Док не јави се
Преко ангела Свевидећи
И пошаље те као глас
Народима многим
На прогледање духовно

Ти сад гониш
А лечићеш

ДАВИД:

ДАВИД:

Пре него узмеш лиру
Мораш као и стари
Да држиш штап пастирски
Да изађеш пред џина
Од страхова изображеног
Да праћком уздаш се
У придржање Божје

Пре него узмеш лиру
Узећеш рачунаљку
У недозвољеном бројању
Изабраног народа
И пре тога да изабереш
Од три смрти најмање страшну
И да убијеш посредно
Да би отео и кајао се потом

Пре него узмеш лиру

И бесмртан постанеш

ИСМАИЛ:

ИСМАИЛ:

Ти си једно од семена
Које треба да испуни свет
И зато што одбачен би
Стално ћеш се враћати
Надомак дома оца
Својега киван и јаростан

По теби назваће се
Многи народи
И многи страхови
У кући оца твојега
Од праведне освете
За грех почињени

Ти си једно од семена
Које ће се разгранати
У племена многа


АГАРА:

АГАРА:

Ти заборављаш
Да избор си једне жене
Нестрпљиве у неверовању
И главу уздигнуту
Пред људима
Да спустиш треба пред Богом

Јер ниси ти власна
Утробе своје
И семена које треба
У сазвежђа да се
Излије по благослову
Датоме праоцу

Ти још не видиш трајан сукоб
Између твоје гордости
И једног неверовања


ЗАМИШЉАЊЕ ГРАДА по Милану Ђокићу

ЗАМИШЉАЊЕ ГРАДА
                   Пред бившим градом

У подне
Замислићемо
Куле и мост
Покретни
Капелу
Светог Ђорђа

Кроз јару
Која изазива
Привиђења
Коракнућемо
У град замишљени

Јер међу зидинама
Траје рат
Времена и камена
У коме
Прва падају
Сећања

У подне
Кад сунце
Застане
Огласиђемо се
Рогом
И чекати
Одговор
У тишини

Док се ехо
Нашег позива
Не врати
Од страна
Које крију
Друге бивше
И будуће
Градове


РАСПИТИВАЊА

РАСПИТИВАЊА
Иза ногоступа
Србија, тамна шума
Милан Ђокић (Враћевшница)

Да ли је шума слобода
Венчана исконским страхом
И та тама коју велича
Дрвеће, да ли је од ветра
Или је пуко одсуство вида

Постоји ли наша стаза
И иза стопа духовних
Одражених у изворима
Или пак узнетих у визији
Византијских храмова

Шта је иза ногоступа
Иза могућег хоризонта
Иза границе са неповратним
Којом минуше наши
Пртећи наталожене векове

Где је онострана Србија
Је ли у вечном писмену
Или фантазија потлачених
Може ли бити само предграђе
Новог светог града
У коме сија престо Бога

Је ли шума слобода
За којом снивамо и дишемо
Која нам се одузима
Увек када се одричемо
Освештаних стопа

Да ли је шума слобода
Да ли је тама у часу пред
Свитање зоре
Или пред почетак
Вечитог мрака

ПРЕД ДЕЧАНСКИМ ЖИВОПИСОМ по Милану Ђокићу

ПРЕД ДЕЧАНСКИМ ЖИВОПИСОМ
                              Дечански ноктурно

Гледајући представу
Оваплоћене љубави
Као у могућем искораку
Са двосеклим мачем у руци
Шта раб грешни да помисли
И може ли онај коме су
И приче затворене да види
Коме је у наслеђу мач

Ко је одређен и призван
На послушање чувања светиње
Нама се унапред не отвара
И оно што ми зовемо пропашћу
Бива уствари спасење
И оне које назовемо непријатељима
Најбоље светињи послуже

Гледајући преставу мача речи
У Христовим рукама
Огрнутог одором светлости
Деле се у нама помисли
Раздељује се добро од зла
И почињу људи око нас
У браћу да се преображавају

Јер све нас подједнако светиња
Опхрвава и претвара
Неке у молитвенике, неке у витезе
И сви се проналазимо осликани
На зидовима пре доста векова
Међу светом окупљеним у сведочанства
Великих чудеса и пута спасења


Гледајући преставу дечанску



среда, 04. март 2015.

О ПОТРАЗИ

О ПОТРАЗИ
          По Милану Ђокићу

Тражим те Србе
Око винутих храмова
У малтеру на којем
Осликани су гени светаца
По угребима непознатих
Трудоделника и устрашених
Сведока глади и стихија

Тражим их по језику
Одречене и пресловљене
Закривљене по карти
Микро-шара међу брдима
И рекама које иако мале
Прете народима полуострва

Народима помешаним и завађеним 

понедељак, 02. март 2015.

БАШТА, ПЛАМЕЊАЧА

БАШТА, ПЛАМЕЊАЧА

Вода и сунце пирују
Дају замах гљивама
Жути лишће и црни се
Могућа пропаст
У пламену и пепелу

Огољене стабљике
Узимају облик сабласти
Као посрнули стојици
Слике грешника
Непокајаних

Вода и сунце пирују