ПРЕД ДЕЧАНСКИМ ЖИВОПИСОМ по Милану Ђокићу

ПРЕД ДЕЧАНСКИМ ЖИВОПИСОМ
                              Дечански ноктурно

Гледајући представу
Оваплоћене љубави
Као у могућем искораку
Са двосеклим мачем у руци
Шта раб грешни да помисли
И може ли онај коме су
И приче затворене да види
Коме је у наслеђу мач

Ко је одређен и призван
На послушање чувања светиње
Нама се унапред не отвара
И оно што ми зовемо пропашћу
Бива уствари спасење
И оне које назовемо непријатељима
Најбоље светињи послуже

Гледајући преставу мача речи
У Христовим рукама
Огрнутог одором светлости
Деле се у нама помисли
Раздељује се добро од зла
И почињу људи око нас
У браћу да се преображавају

Јер све нас подједнако светиња
Опхрвава и претвара
Неке у молитвенике, неке у витезе
И сви се проналазимо осликани
На зидовима пре доста векова
Међу светом окупљеним у сведочанства
Великих чудеса и пута спасења


Гледајући преставу дечанску



Коментари