петак, 08. новембар 2013.

ЗАПИС ПЕТРА ПЕТРОВИЋА ЊЕГОША

ЗАПИС ПЕТРА ПЕТРОВИЋА ЊЕГОША

Постоји дан којем сам дужан
Остао је без преке песме
Иако се укрштају брвна
Јер родио се у робљу тесар
Обилази пропланке, црквишта
Његова рука на мишици је Господњој

Позива се прво на Прокопија
Па на Малу Госпојину, Тројицу и Свету Недељу
Укршта брвна у тишини гора
Тиме шуме постају крштене
Јер родио се у робљу презвитер
Његова рука у благослову је Господњем

Стада се појављују као галаксије
Рађају се и умиру звезде
Јер родио се у робљу цар-пастир као Давид
Штап његов воља Господња задржава
Док не испуни се времене спасења
Када песма слободе улази у дах

Постоји језик којем сам дужан
Да без насушне песме не остане
Јер родио се у робљу песник
Певач чији глас је у хору вишњем
Укрштај тесаре, закрштај презвитеру
Царе у посту чекај, ево почињем да певам


петак, 01. новембар 2013.

БАШТА, ПРОМЕНА

Свака промена страно је тело
На заустављеном кадру сећања
Ко редује у поставци дефинисаној
Како зауставити кртицу или сипца
Немогуће је подмладити кору шљиве
Која сва испуцала стан је лишају
Нити пало стабло преподићи

Свака промена страно је тело
Конзервих сећања и доба
Али тело које мења и редује
Само је меморија депонована
Ко ће бити узрок обнове
Виновник преображења и васкрса
У којој слици старог предела

Свака промена неминовна је
Зато закорачи у слободи
Избора којом ћеш ногом
И колико ће рука бити подигнута
Јер одабран си за почасно место
Рестаурaтора сећања за будућа
Детињства закачена на канапима у тами

Свака промена задата је
Не страхуј од ње и не бежи
Делај на свом радном месту
У норми и по расподели времена
Које одређује врховни надзорник
Саздатељ сваке промене и тока
Чији почетак и крај су сушта љубав

А ти у љубави тој на работи спасења



четвртак, 31. октобар 2013.

БАШТА, СЕНО, ПРИСУСТВО

                                                 Слика Јелене Кнежевић

БАШТА, СЕНО, ПРИСУСТВО

Свет је у мирисима сена
Сува трава узима
Обличје квадра
Док тражи светлост
По лицима пољака
И гребе дрвена грабуља

Сакупљамо приложену храну
Са трпезе отворене
Одазивамо се позиву
Домаћина сакривеног
У осећај присутности
Које изазива наду и страх

Свет је у мирисима сена


среда, 30. октобар 2013.

БАШТА, СИМЕОН ДИВНОГОРАЦ, ХРАМ

БАШТА, СИМЕОН ДИВНОГОРАЦ, ХРАМ
                                                  Слободану Тркуљи

Негде под сводом храма
Чује се песма која обличијем
Удаљеног хора опхрвава простор
Звук донет са светова узвишених
Али не украден као ватра Прометејева
Већ дарована и откривена
Очима које прозиру у далеке земље
И срца људска

Ко је цар у засађеном врту
Онај који се огрнуо порфиром
Или онај који  са столпа силази
Да би у гори нашао дом
Ко је победник и владар
Над собом и владар сила
Нахрањен из руке ангела
Звуком чији извор је непрестана служба

Песма у врту, под небесима
Пој под микро-небом куполе
Која натриљује слику Арке
И дављеника прима и корен сув
Освежава росом балогодати
Фоном узведеним од светла
Настао у грлу исповедања пустињака

Песма се чује под сводом

Треће обретење главе Св. Јована Крститеља


петак, 06. септембар 2013.

ТУЦИНДАН 2012.



ТУЦИНДАН 2012.

Милутину Пантелићу

Код нас, у време ово, пада киша
Зима у којој си се родио
Била је она стара из времена нашег
Гружа се провлачила кроз лед
У тунелу од беле мразовите магле
А снегови са Гледићких планина
Доносили вуке и узвишене шумске птице

Код нас, у време ово, пада киша
Док је у твоје, док био си дететом
Жива била историја у песму уплетена
Глас дедин преносио је векове
И строгост његова извирала је из предања
Док је отац био и свешетеник и ратник
Епског времена које троши хероје

Код нас, у време ово, пада киша
Некада, док делили смо кретања доба
Запљукивао нас је талас раслабљења
Уједно јачања у дисциплини трпљења
Ти си отишао јак, несавладан временом
Како што одлазе сва сељачка деца
Само је то било нагло као гром

Код нас, у време ово, пада киша

субота, 13. јул 2013.

ЗАУПОКОЈЕНА ЗА СЛОБОДАНА РАКИТИЋА



ЗАУПОКОЈЕНА ЗА СЛОБОДАНА РАКИТИЋА

Гори ти оно поље
како и певао јеси
а Рашка родна твоја
караула мирна и тиха
као пред сваки град и смак
око Мусићеве задужбине
ствара се мук и пустош
и само певају шљиве
крупне и опоре
као уочи сваког јада

Византинче
оклопниче кнежеве војске
вечити позиве у језику

Господе, подај Слободану
стихоприљубном
мир у напевима горњим

А нама што молимо
тапије оне у пламену
принципом Феникса
који Твог сина ображава
из пепела врати.
Амин

уторак, 25. јун 2013.

Путници у предворју лета



БАШТА XV

Путници смо у предворју лета
Листови бостана отворене су шаке
Којима показујемо наду у род
Запечаћен у гробу семена принетог
Домостроју обнове из трулежи

Сунце пада полако у послушању
Задатом кретањем једног камена
У васиону отпосланог и оживљеног
А ми ослоњени на кола примамо
Вечерње благослове светла и топлине

Са колико трепета окитиће се ноћ
И велико видело месец колико ће
Открити од своје кружне природе
Зависиће од облака који су данима
Баштоване мењали у послушању

Путници смо у предворју лета
то нам говоре црвчци из ливаде
Која живи у децибелима и трку
Попут мегаполиса хлорофила и цвета
Покривеног узрелим травама

Путници смо у предворју лета
Без избора да у њега уђемо
Јер то је канон задатог пута
За који се свакодневно молимо
Да буде дуг и достојансвен

А крај његов без бола и уздисања

понедељак, 03. јун 2013.

БАШТА XIV





        
    Милошу Гољићу

Капија конац је делу
Које су приложила два ћутања
У контексту тишине која влада
Међу боровима надомак неба

Около изоране земље ограда
Као у непомичној литији
Док у јутарњим часовима побијамо
Коље од етереичних мириса саздано
И задајемо послушање ново

Недалеко од места рукодеље
Лежи мртво тело ораха
Старог два века и турли
Орао креће у лов покличом
Изазивајући трзај у свему живом

Ветар не допире до места
Где је од ливаде сачињена
Материца која треба да роди
Храну и хлеб потребни
Ветар је присутан само звуком

Капија је делу врхунац
Који се открива заласком
Недреманог сунчевог ока
И на крају снага два човека
Ћутања два
          Редитеља предела тишине
Која се кроз песму птица објављује


БАШТА XIII





Када се нађеш у градини
Гневу не може бити места
Ту једва стају стопе
Корак уздржан је и лак
Гура се светлост и пада
Правећи огледала около бразди

Твоја мисао мора да тиња
Да не би прешла на листове
Тек никлог расада диње
Јер тешка она може бити
Убојитија од орахообразног
Леда који над главама прети

Реч се изговара само смерна
Јер псовка најављује трулеж
А повишен тон закида младице
Под земљом и суши расад биља
У коме душа без разума
Пребива тајно и пева својим гласом

Нађеш ли се у градини
Гневан и раздражен
Натоварен псовком и грдњом
Бежи са места које личи рају
Јер ће га душа твоја натоварена
Тешким металима отровати

Претварајаћи га у бојиште
На коме силе паклене војују