понедељак, 03. јун 2013.

БАШТА XIV





        
    Милошу Гољићу

Капија конац је делу
Које су приложила два ћутања
У контексту тишине која влада
Међу боровима надомак неба

Около изоране земље ограда
Као у непомичној литији
Док у јутарњим часовима побијамо
Коље од етереичних мириса саздано
И задајемо послушање ново

Недалеко од места рукодеље
Лежи мртво тело ораха
Старог два века и турли
Орао креће у лов покличом
Изазивајући трзај у свему живом

Ветар не допире до места
Где је од ливаде сачињена
Материца која треба да роди
Храну и хлеб потребни
Ветар је присутан само звуком

Капија је делу врхунац
Који се открива заласком
Недреманог сунчевог ока
И на крају снага два човека
Ћутања два
          Редитеља предела тишине
Која се кроз песму птица објављује


Нема коментара:

Постави коментар