среда, 31. децембар 2014.

У СТОПИ РЕДУЈЕМ по песми Бранка В. Радичевића

У СТОПИ РЕДУЈЕМ
                      Сељак

Обделавам башту
На парчету завичајном
Која, уствари, је стопа
Претка сељака
Пресељеног у храст
Широких рамена
Од војничког шињела

Он је сада поред пута
Постао је стан птицама
И хлад путнику наменику
Векује у жиру
Васкрсава у бадњаку
У жару који се преображава
У благо Тамног Вилајета


Обделавам у стопи


Фото: Милић од Мачве 

НАД ПОЉЕМ АЖДАЈА по песми Бранка В. Радичевића

Зоран Павловић СВЕТИ ЂОРЂЕ УБИЈА АЖДАХУ
НАД ПОЉЕМ АЖДАЈА
                 Свети Ђорђе

Замислиће се ратник
Усто и свети мученик
Када из рупа невиделих
Крену да се помаљају
Ватрене главе аждаје

Ко сеје семе змајско
По питомим њивама
Трудољубних ратара
И оставља га да стасава
До суше до гуше

Замислиће се ратник
Док мач, ипак, вади
Ричу лавови са оклопа
А са сечива пресијава гнев
Праведног разделиоца

Чује се фијук као ветар
Беже главе у котрљању
У невид у нечуј
Расејава се поље
И прима семе запечаћено

Замислиће се ратник
Руку док одмара

Само за трен


ПЕВАЋЕ ТРУБЕ по песми Бранка В. Радичевића

ПЕВАЋЕ ТРУБЕ
         Војнички марш

Љубав ће певати трубе
Од лима војничког саделане

И нће се српски син
Укопавати у ров, већ у постељу

Чутура зваће на свадбе
А неће кружити шанцем

Љубав че певати трубе
Од дима артиљеријске салве

И корачаће ордење од људи
Барјаци момака, девојака

Химна певаће дивном плоду
Дечијим гласовима узведена

Љубав ће певати трубе
Од рима усклика слободе

И ако падне прерана жетва
Она ће носити глас спаса

Кроз брдовито шумље
Храстовима древним да не брину

Љубав ће певати трубе
Према најдражој која се одузима

Одбеглој у руке непријатеља
Родини, жени, слободи

Оне ће певати падању храбрих
Док смрт надрастају у венчању

Било у рову, било у постељи




КАМЕН-ЧОВЕК по песми Бранка В. Радичевића

КАМЕН-ЧОВЕК
          Крајпуташ

Шта ће лик камену
Говор шта ће му
У облику оштрих ожиљака

Шта ће му пушка
И стас усправљени
На ветрометини друма

У времена катаклизми
Када нестају куће
Под водом, земљом, ледом

Људи када нестају
Под пушком, ножем, чедомором
Шта ће камену човек

Шта ће човеку камен

среда, 10. децембар 2014.

ЗАУПОКОЈЕНА ЗА МИОДРАГА ПАВЛОВИЋА

ЗАУПОКОЈЕНА ЗА МИОДРАГА ПАВЛОВИЋА

Јеси ли сада загледан у рибе
У трену незалазном и трајном
Кад лице мајке више није далеко
Трска која пева да ли ти је
Инструмент уместо пера
Док чекаш аудијенцију код Оног
Који се само тренутно преоборазио
Оног дана у времену где мир рађа рат
А рат претвара у пепео записе
Намењене поновном васкрсењу

Да ли си срео Радомира с ближњима
Или се тачка сусрета пројектује
У даљини недостижне воље Очеве
Видиш ли тамо једини град
Из кога нам писао ниси
Или га само осећаш
Чулом које ти даде Градоначелник његов

Византинче са душом
Прасловенског песника

Сада огледала нема у коме се одражава
Небо пећине станишта привременог
И сада видиш још дрскије
Шта јесте, шта није, а шта је сан

Подај Господе, Миодрагу
Мелоду-врачу
Лекарије уситњене у језику
Као небеске хлебове
Путописцима пустиње очишћења
Откриј му обећани град и стан
За којим путовао је нетремице
Созерцавјући браћу под каменом

И подај му спас који виде
Да прелази преко усана
Светогораца
Амин.


среда, 03. децембар 2014.

ИЗ ПОТОПА НА ГОРУ по песми Миодрага Павловића

ИЗ ПОТОПА НА ГОРУ
                              „Светогорски дани и ноћи“

Док излазиш са барке
Која те изводи из потопа света
Искрцаваш своју наду
У башти брижно негованој
Где неко вечан пева

Нећеш видети ништа необично
Осим галебова нахрањених хлебом
Бунаре засведене ћеремидом
Или микро-луку која је пре храм
У коме пева неко вечан

Нећеш чути нити омирисати
Друго до разигравање звона
Њиховог језика недомашног
И миомириса тамјана
Неодвојивог од благоуханија моштију

Твој говор биће могућ
Речником ћутања кад овладаш
И заборавиш на сваки женски принцип
Осим постојања у девству
Којим векује Покровитељка горе


О којој пева неко вечан

ИКОНА ТРПЕЗЕ на песму Миодрага Павловића

ИКОНА ТРПЕЗЕ
                 „Вечера тајна“

Плоча стола укопана је
Руке стоје нам на ободима
Иконе вечере растанка

На челу трпезе (љубави?)
Црноризац са крстом
На огрлици достојанства

Он ломи хлеб полако
Да честице не пропадну
И пружа комаде на север и југ

Гледамо се међу собом
Као некада Лука и Клеопа
Док траје тишина пред обед

Са друге стране стола
Седи исти онај црноризац
И подиже чашу високо

После је упућује нама
Гледамо се међу собом
Ко је Јован миљеник, а ко Јуда

Плоча стола прекривена
Даровима плодова земаљских
А ми кушамо речи Небеског

Слушамо изображени древно
У својим карактерима

И улогама по слободи одабраним

НА СПРАТУ ЖИЧКЕ ПРИПРАТЕ по песми Миодрага Павловића

НА СПРАТУ ЖИЧКЕ ПРИПРАТЕ
        „Онда Сава стаде пред мене...“

Са последњег степеника
Ступих на спрат припрате
 
Видљиви свет дочекује ме
Полутамом и празнином историје

Огроман лучни прозор
Отварао је свет у коме храм дише

Онда Сава стаде пред мене
Необазирући се

Јер је управо морао да прочита
Неколико глава из Светих апостола

А уз степенице су почели смерно
Да излазе епископи и велможе

Само су се чули њихови шапутави гласови
Призвани говором мале деце под сводом

Моје се узбуђење преображавало
У исконски страх од промашаја

Неко од благородних постаће краљ
Неко од испосника владика

Сава упути поглед ка мени
Само да знам да сам ипак виђен

У време поново ступу историја
И њене интервенције у простору

Вратих се дрвеним степеништем

Мимоилазећи се са учесницима Сабора

ПИТАЊА ЗА БРАЋУ по песми Миодрага Павловића

Стефан и Вук Лазаревић (Манастир Руденица) 
ПИТАЊА ЗА БРАЋУ
                  „Стефан и Вук у Раваници“

Расту песник и опонент
Поред нетрулежног оца

Ко је схватио завет
Изречен грлом голубице

Ко ће се причестити
Деспотством, ко сужањством

Где је крај игре братске
Која завршава тешким каменом

Зашто снаге не смогоше
На Гору да изађу и чују

Или су чули и научили
А један разумеде, а други не

Покрај Раванице
Још се налази зид висок

И нетрулежни отац наш

А ми, јесмо ли браћа измирена

четвртак, 20. новембар 2014.

МОЛИТВА СВЕТОМ АРХАНГЕЛУ МИХАЈЛУ

Сав си огањ и ревност, свети Архистратиже Ми­хаиле, зато те молимо: учмале душе наше запали огњем ревности твоје, да бисмо будне савести увек радосно служили заједничком Господу нашем, свесрдно се угледајући на тебе, безгрешног и све­тог брата нашег, и врховног војсковођу нашег, вр­ховног војсковоћу све небеске и земаљске војске Христове. Чудесни Господ Христос начинио је је­дну Цркву од анћела и људи, да бисмо се ми људи, који тајанствено престављамо херувиме на земљи, угледали на свету небеску браћу нашу, на чијем челу стојиш ти, лучезарни и дивни Архистратиже Михаиле. Ти си на небу победио свезлог Сатану, и збацио га с неба на дно пакла, - помажи и нама увек, молимо те, свемоћни Архангеле да и ми свепобедном силом твојом побеђујемо свелу­кавог Сатану, који нас са свих страна напада и искушава кроз безбожне људе, кроз нечисте по­мисли, кроз земаљске сласти, кроз опојне страсти.

четвртак, 13. новембар 2014.

ИЗГОН У ПОЕТИКУ (по песми Миодрага Павловића)


ИЗГОН У ПОЕТИКУ
О Николају на  „Свети Јован Канео“

Моћна беседа и грмљавина
Морала је да добије
Своју песму, душу поетике
Зато се подиже судија
На позив Промисла

Човек саздан за много
Прогнан бива
Ка стегнутом јату
Византијског кровља
На малу рибарску барку

Он забацује мреже
У сате вечерњих бдења
Зором их извлачи
Препуњене речима
Од којих стасава светац

Плаво је то изгнанство
И тамница садалена је
Од цигле нестварно црвене
Понегде беле од небесника
У мреже призваних

Маргина постаје центар
Публика одушевљено тихује
Из ровова излазе богомољци
Скидају униформе
Остављају само шајкаче и крстове

Умире па васкрсава беседник
Сједињен с песмом
Прображен у новог Златоустог


ЗАКЛОН (по песми Миодрага Павловића)

ЗАКЛОН
              „Ротонда“

Готово је са бекствима
Стојимо леђа у леђа
Раширеним рукама
Исцртавамо линију трга
Наше су главе стубови
Које држе куполу
Замишљену у ноћи
Богатој миријадама звезда

Ротирамо око себе
Око замишљене осе
Заједничког срца
Покушавамо да се почешемо
Јер наше жеље страсне
Сада су досадни пликови
Из уста нам избија бес
Који уобличава чемер
Од кога зидамо здање

Бекства више нема
Јер збегли смо овде
У заклон сваког додира
Окренути ка спољашњости
На мртвој стражи
Наше слободе
Узимане без мере


РАШЉАР МЕЂУ СЛОВЕНИМА по песми Миодрага Павловића

РАШЉАР МЕЂУ СЛОВЕНИМА
                               „Извидник“

Види ли се на лицу
За нијансу тамнијем
Или у коси коврџавој
Орловском носу
Да носим ген далеки

Запис који донеле су
Сеобе или трговина
Најпре војни походи
Мноштва народа

Послат као клин
Рашљар слабих тачака
Становника полуострва
Што још миришу на степе
И снегове Карпата

Ниспослан као жбир
Иако непријатељ и враг
Прихваћен бих
И уђох у коло ново
Коло рађања слободе

Види ли се по лицу
Види ли се по срцу


среда, 05. новембар 2014.

Рукопис Александра Марића победио на конкурсу "Дани Гордане Тодоровић"

НАГРАДА "ГОРДАНА ТОДОРОВИЋ" ИДЕ У КРАЉЕВО
У конкуренцији 56 рукописа пристиглих на конкурс "Дани Гордане Тодоровић" у Сврљигу победио је рукопис Александара Марића потписан шифром "Цариград". Овогодишњи жири је радио у саставу Злата Коцић, председник, Радослав Вучковић, члан и Милена Миленковић, члан. Похваљени су радови Мирка Иконића, Драгане Ђурковић Тошић, Данијеле Репман, Љиљане Вујић Томљановић и рукопис под шифром XY3625 који није имао разрешење.

Награда која значи објављивање књиге биће уручена добитнику на овогодишњој манифестацији "Дани Гордане Тодоровић" у Сврљигу.

уторак, 28. октобар 2014.

ДОЛАЗАК БЛАГЕ ВЕСТИ

ДОЛАЗАК БЛАГЕ ВЕСТИ
На песму Миодрага Павловића „Одлазак Перуна“

Подизали смо гласове
И крили се око огњишта
Заваравали трагове
Црнорисцима са језицима
Од огња ревности

Трчали преко поља
Шумама се обраћали
За уточиште и покров
Као непослушна деца
Призивали бивше богове

Али земља већ беше
Закрштена и заливена
Крвљу мученика
Реке у Јордане
Претвориле су се већ

И свако ко је загазио
У древни газ
Изашао би крштен
Ко год је покисао
Или о Богојављању пио

Збирао се у катуне
Пастира Доброг
И певао језиком својим
Старе службе-пророчице
Доласка Сина и Спасења



ВАТРА ПОД ОКЛОПОМ

ВАТРА ПОД ОКЛОПОМ
На песму Миодрага Павловића „Кавге“

Гори под оклопом огањ
Зажарен у трену извођења
Из црвене, из земље
Пламиња логос
У оклопу тела
И лута незнаствима
Претура по камењу
Да нађе у неком
Завађену браћу
Стуб соли да целива
Да врати се мајка чедних
Са тихом успаванком
Да на обрушинама града
Васкрсне младост полушања
Гори под оклопом
Гори за нама

Из омажа за Миодрага Павловића


ЗАПИС О СВЕТЛОСТИ

ЗАПИС О СВЕТЛОСТИ
                      Ивану Терзићу
Улази светлост
Прва заповест Поезиса
Да потврди завете
И освећења
Наше су руке и сабор
Предуслов
Као тама над безданом
Само почетак и призив
Да се над барком-честицом
Дух Божји надвије
Због тога сасуди
Спремни да приме дарове
Играју обредну игру
У рукама Руком положених
Као крилима
Улази светлост
Прва заповест Поезиса
Сама као у клет своју
Пред сведоком једним
Овлашћеним да посведочи

О освећењу капеле Богородице Тројеручице

Фото: Иван Терзић


четвртак, 23. октобар 2014.

ЗИМСКА ТИШИНА

ЗИМСКА ТИШИНА


Покривено је све
Повратком беле воде.
Изједначила се поља
Са започетим темељима.
Овде белина обузима вид,
А дрвеће као огољене сенке
Пободене у снег.
Све је то игра природе
Задата суштином
И печатом невиности.
Наши се трагови
Откривају неминовно,
Неки зачињени блатом
Раствореног света,
Неки посребрени мразом,
А неки влажни,
Покајни до суштине траве.

У тишини пренетој
Из звезданих пространстава
Где дивови ћуте
А прашина лута

Од света до света

О СТАРЕЊУ

О СТАРЕЊУ

Мислио сам
У дечачким данима
Да мајке не старе
Једино сам зебао
Од вести из далеког
Неког места
Да мајке могу и да умру

Сада сам тром
Остарио изнутра
И све је остарило
Око мене
Моја мајка, град
Чак су и деца постала
Чудно зрела

Да ли је моја рука
Још способна за пушку
Да ли је мој дах
Подобан неком давном
Воћару или шимском раднику

Мислио сам
Да деца као ја
Никада не старе
И да ће младост
Увек певати умени

Мислио сам у дечачким годинама

Фото: Иван Терзић



О РАТУ

О РАТУ

Мислио сам
У дечачким годинама
Да се из рата
Људи враћају јачи
Дупло већи
Да их та славана борба
Подиже у џинове

Када је до рата дошло
Ништа се од тога није догодило
Неки људи су се смањили
У мени је жарио и палио
Незамисливи страх
Од кога се груди камене

Ноћи су се претвориле
У бдења страве
Очи непрекидно
Истраживале тмину
Моје тело није расло
Нисам се претварао у џина

На повратку
Када се све разрешило
Постао сам дупло већи
У себи, тек тада ми је
Било тесно

Мислио сам у дечачким данима


СЛУЖБА МИЛАНА МИЛИЋА

СЛУЖБА МИЛАНА МИЛИЋА

У рукама анђела
Хлеб се сам ломи
Хлеб речи, честице
Животне силе за
Уметника остарелог

Анђела боле ребра
Јер пао је са дрвета
Док спашавао је мачку
Истом мисијом послану

Мисију миловања
И утехе мајстора
Боје и четке
Молитве пред иконама
Узнесеним капљу

Као роса благодати
Као озеленели штапови
Пророка по шумадијским
Воћњацима
У рукама хранитеља
Чаша пива дели се на двоје


ЗАПИС О СПАСОНОСНОЈ РЕЧИ

ЗАПИС О СПАСОНОСНОЈ РЕЧИ

Ако је могуће дисати спасоносном речју
                                              Свети Сава


Шта треба да је важно
У заглушујућој стварности
Где рат, земљотрес, бујица
Односе течевину подобну јазавчевој

Ако си на дрвету данас
А ниси био на Цвети
Ако се хваташ за грану
А палмином (врбовом) ниси махао
Пре Јерусалимом
У порти твоје парохијске цркве
Шта сада да кажеш
Када Осана заборавио си
Или ти се од предака отело

Шта треба да радиш у сузи
За чиме да плачеш
За кућом, покућством, колима
Или за звоном које тоне
Боље рећи гасне звук његов
Када ни да јави за тобом
Јер нема ко да повуше коноп
У звонари, звонику

Ако си у гушењу и страху
Шта прво да изречеш
Да продуже се дани твоји
Да вакрсне снага твоја
Напрасно замрла пред стихијама

Шта треба да је важно
Осим остати у вези са Вишњим
У кога покров је главама нашим


ЗАПИС О НЕВЕРОВАЊУ

ЗАПИС О НЕВЕРОВАЊУ


Блажени који не видеше, а повероваше
                                          (Јован21 ,29)

Можда смо помало зли
У намери нашег греха
Или сувише слаби, умишљени
Речи мењају своја својства
Светлост претвара се у псовку
Да ли намерно вичемо на сунце
Ропћемо на милост исказану
Или само не знамо у животу
Као у огледалу напрслом

Мажда је разлог то што
Не видесмо, па и не веровасмо
Или је изговор тежи од преступа
Улази Спас и Правда кроз врата
Наша замандаљена, озвучена
Ми жмуримо изнутра
Држимо руке на леђима
Да случајно не додирнемо
Тешке ране од клинова

Шта узвикнути случајем
Да милост уђе у загрљај
Знамо ли речи писма
Или остајемо залеђени
Без читања даљег
И без уживљавања у мисију
Оног који беше у неверству
Кратко, а у благодати вјековито
Стоји у милитви узвику  своме

Господ мој и Бог мој!

Томиндан 2014.


петак, 10. октобар 2014.