БЕСКОНАЧНА ПРИЧА

 



По Нурију Б. Џејлану

 

Наши разговори

бесконачно

изрицање токова

дамара, прелесних узлета

јер сви смо једно

у некој дубљој тајни*

 

Свет је друго

његови токови хватају

нас у своје саобраћајнице

нема прагова

само шине, дуги разговори

композиција без застанка

и брда са облацима венчана

и поља са којих вире

необране главе тикава

најава невремена

у претњи ветра

и бљештећи гласови

 

Ритуал свакодневља

то је беспрекорни рад

и звоно које се не чује

али почиње снег

док нас бестелесна пројава

служи топлим напитком

и свира у двоједину фрулу

узносећи једном

савршену песму

другом позивајући нас

да напевом

зауставимо ток приче

 

Пада снег

у пределима пећинским

у дневним собама

букте огњене пећи

и камени зидови

у Кападокији…

 

Без краја  су наши

разговори, врела

надошли токови у изливању

бујице логоса

из сувишка срца

из Почетка

 

* Амфилохије Радовић

Коментари