Можеш ли да замислиш башту у мају
Када после топлог миловања
Наступи хлад са севера накупљен
Као освета за поражену зиму
У којој су се воћке плодом окитле
Из чије земље расечене унакрс
Избија васкрсење преминулог семена
Можеш ли да запеваш у часу пораза
Стару песму забележену на срцу
Земље коју још увек једе коров и трн
У завичају који нестаје наочиглед
Страхујући да следећи излазак светла
Неће затећи ретко преживело памћење
На коме трепери још побеђено време
Можеш ли док плевиш траву и цвет
Отварајући пут хранородном биљу
Да осетиш мирис будуће жетве
Која не следује само теби, већ и буби
И птици која пева упркос облаку
Чак и оном који ни певати не зна
И оном који нити сејао је нити убирао
Можеш ли док те киша куца по рамену
Да пређеш преко дана и ноћ замислиш
У којој мирисаће јагоде на столу
Која шљиве у казану претвара у пекмез
Под шкиљавом сијалицом која рађа сенке
И бели траг који казаном оставља
Велика букова варјача над огњем
Можеш ли а да те не савлада трен
Смело да уђеш у башту и помилујеш
Тек винуте засаде јабука и дуња
И захвалиш се на шљивама и џанарикама
На скромном роду и младим крушкама
Које први пут одазвале су се призиву
Па цвет и још сићушан плод нуде
Можеш ли да благосиљаш и кајсију
Која се деценију огласила није
Као и кромпириште у коме већ гора
Наговештава буру под земљом и сласт
Да благословиш сваког и све који узеше
Од скромног рода који се умножава
По потреби и претиче га дванаест котарица
Коментари
Постави коментар