ПОЕТСКИ ЛЕТОПИС

    Тамо где престаје земља почиње небо тамо где почиње небо, престаје туга. Јанис Рицос   Сигурно су силе које су се комешале у првини узеле овај камен и бациле га Егеју у лице камен који триста метара вири из воде   Андронику је то неко пришапнуо или се са својом царском флотом провлачио кроз теснац и молио се Путеводитељки   Ко ће други да светли ако се он не потруди и дом светлости не уздигне на самој литици јер само се са литице пада   Он засади ружу која се чудесно подиже и камен постаде астероид са премудрим латицама и миомиром   Уочи Великог Петка крст отвара двери и латице оне многе покров су плаштаници коју четири свеће носе   И за тренутак храм постаје утроба и камен на коме седи Гаврило и јавља васкрсење бели анђео   Јер седи на месту где почиње Небо и туга престаје