ПОЕТСКИ ЛЕТОПИС

Како се ненадано хвата невидљива сига јесени и чуђење да ме старим не учини зима ни тмурни дан већ пролеће у својој моћи објаве преобрази ме безболно у сну мојих расцветалих мисли   Видим на сводовима своје пештере уточишта како се свет приближава и самоћа прелази у стално присуство мириса кајсије који искушава моју закључаност у ћутање и тешки гранит прошлости нагомилан у сећањима која изазивају сету а молитву распршују   Не знам чује ли се то хајка на дивљег вепра или ме као Антонија у пустињи му љубљеној стампедо вреба процесија под машкарама поставка детињства познати гласови који уносили су сигурност а данас само жал   Има ли мудрости у првом узрелом лету у откривеним знамењима јесени у којој плод мистични треба убрати под Покровом слађе од меда и саћа* док рафал чује се и одмазда због глади за слободом и скромни оброк крај извора који провре у часу када ожеднех у светло