Обрели смо се у тајном склоништу где одбегох када свет нарасте у мени преко мере када се учини страна свака позната ствар Док грејемо се на ватри букових разбацаних срца ви бисте хтели под прозирни кров да завирите и легнете самном на одар дивљи На постељу грубу око које ме ноћима лисац оплакује и медвед чека да се загаси ватра ваше сузе моје сузе извлаче и сада смо сви целовити људи Ево и начелника града онога из кога изађох како срцем озареним осветљава шумске стазе и тражи човека јер и до њега дође глас моје тишине и муња невиделе светлости За коју у овој тмуши прогледавам
- Преузми линк
- Имејл адреса
- Друге апликације