Постови

ОБРЕТЕЊЕ ВАВИЛА СИНАТА

Обрели смо се у тајном склоништу где одбегох када свет нарасте у мени преко мере када се учини страна свака позната ствар   Док грејемо се на ватри букових разбацаних срца ви бисте хтели под прозирни кров да завирите и легнете самном на одар дивљи   На постељу грубу око које ме ноћима лисац оплакује и медвед чека да се загаси ватра ваше сузе моје сузе извлаче и сада смо сви целовити људи   Ево и начелника града онога из кога изађох како срцем озареним осветљава шумске стазе и тражи човека јер и до њега дође глас моје тишине и муња невиделе светлости   За коју у овој тмуши прогледавам

БЕСКОНАЧНА ПРИЧА

РАСУЂИВАЊЕ ЗОСИМА СИНАИТА

ЈОВАН БОГОСЛОВ НА КРИТУ

JOHN THEOLOGIAN IN CRETE

СВЕТИ ПЕТАР У ПОРТОВЕНЕРЕ

ДАВИД У МАНАСИЈИ

+ ЛАЗАРУ ОБНОВИТЕЉУ ЗАГРАЂА

ДОХИЈАР

ЛАРНАКА

+Атанасију и +Амфилохију

САБРАТ ТВРДОШКИ

ПРВИ И ДРУГИ ДОЛАЗАК

Радомир Д. Митрић: Симонопетра, о успењу

ГУМНО

ПОШАСТ НАД ПОШАСТИМА

ШЕРБЕЏИЈИ

МОЛИТВА

ГАВРИЛО