Седимо на вечерњем сунцу под тремом дрводељске радионице и већ нам вече подваљује благу језу силаска из овог дана али ми певамо и та језа помешана замором претвара се у предукус нечег толико старог да је увек младо и увек ново Седимо и певамо не бројимо колико је наших гласова свако том песмом постаје Ђепето своје душе јер међу стиховима чврсне алат, свеоружје садржано у једном имену које умртвљено оживљава Певамо у пејзажу поставци старих мајстора на којој је присутно море и далека копна али само у назначењу песма захтева смирење и радост уједно Певамо уморни уморни али Христом крепки Свети Василије Острошки 2021.
- Преузми линк
- Имејл адреса
- Друге апликације