По Нурију Б. Џејлану
Наши разговори
бесконачно
изрицање токова
дамара, прелесних узлета
јер сви смо једно
у некој дубљој тајни*
Свет је друго
његови токови хватају
нас у своје саобраћајнице
нема прагова
само шине, дуги разговори
композиција без застанка
и брда са облацима венчана
и поља са којих вире
необране главе тикава
најава невремена
у претњи ветра
и бљештећи гласови
Ритуал свакодневља
то је беспрекорни рад
и звоно које се не чује
али почиње снег
док нас бестелесна пројава
служи топлим напитком
и свира у двоједину фрулу
узносећи једном
савршену песму
другом позивајући нас
да напевом
зауставимо ток приче
Пада снег
у пределима пећинским
у дневним собама
букте огњене пећи
и камени зидови
у Кападокији…
Без краја су наши
разговори, врела
надошли токови у изливању
бујице логоса
из сувишка срца
из Почетка
* Амфилохије Радовић
Коментари
Постави коментар