РАСУЂИВАЊЕ ЗОСИМА СИНАИТА


Како се ненадано

хвата невидљива

сига јесени и чуђење

да ме старим

не учини зима

ни тмурни дан

већ пролеће

у својој моћи објаве

преобрази ме безболно

у сну мојих

расцветалих мисли

 

Видим

на сводовима

своје пештере

уточишта

како се свет

приближава

и самоћа прелази

у стално присуство

мириса кајсије

који искушава моју

закључаност у ћутање

и тешки гранит прошлости

нагомилан у сећањима

која изазивају сету

а молитву распршују

 

Не знам

чује ли се то хајка

на дивљег вепра

или ме као Антонија

у пустињи му љубљеној

стампедо вреба

процесија под машкарама

поставка детињства

познати гласови

који уносили су

сигурност

а данас само жал

 

Има ли мудрости

у првом узрелом лету

у откривеним

знамењима јесени

у којој плод

мистични треба убрати

под Покровом

слађе од меда и саћа*

док рафал чује се

и одмазда

због глади за слободом

и скромни оброк

крај извора

који провре у часу

када ожеднех

у светлости синајској

међу буковим

стаблима

*Димитрије Кантакузин

Тумане – Краљево

Покров Пресвете Богородице 2021.

Коментари