Како се ненадано
хвата невидљива
сига јесени и чуђење
да ме старим
не учини зима
ни тмурни дан
већ пролеће
у својој моћи објаве
преобрази ме безболно
у сну мојих
расцветалих мисли
Видим
на сводовима
своје пештере
уточишта
како се свет
приближава
и самоћа прелази
у стално присуство
мириса кајсије
који искушава моју
закључаност у ћутање
и тешки гранит прошлости
нагомилан у сећањима
која изазивају сету
а молитву распршују
Не знам
чује ли се то хајка
на дивљег вепра
или ме као Антонија
у пустињи му љубљеној
стампедо вреба
процесија под машкарама
поставка детињства
познати гласови
који уносили су
сигурност
а данас само жал
Има ли мудрости
у првом узрелом лету
у откривеним
знамењима јесени
у којој плод
мистични треба убрати
под Покровом
слађе од меда и саћа*
док рафал чује се
и одмазда
због глади за слободом
и скромни оброк
крај извора
који провре у часу
када ожеднех
у светлости синајској
међу буковим
стаблима
*Димитрије Кантакузин
Тумане – Краљево
Покров Пресвете Богородице
2021.
Коментари
Постави коментар