Угрину Поповићу
Невидљива се мрежа
спушта на душе наше
исплетена светлост
док на првом прохладном
синаитском поселу
читамо своје песме
градимо слике
Ми смо за трпезом
пренесеном под трем
где се у другој димензији
моле ходочасници
за здравље, пород,
отпуст грехова
и наше се вино
послушно прелива
из боце у судове
из судова у сасуде
Међу нама је
вино питомо, мирно
а недалеко од нас
оно оживљава
и прска по епитрахиљу
лети у ваздух кропи воздух
и говори нам
сви сте већ освештани
бди те и треперите
Невидљива је мрежа
по нама, међу нама
праведних ловаца
и упорних созарцетаља
светлосних њених нити
и ми се и не знајући кобељамо
и све више уплићемо
у њену лепљиву природу
и разносимо је
свако на своју страну
Под тремом
читамо своје песме
сричемо светлост
Коментари
Постави коментар