Јакову
Кешину
Можда је и сунце виновник
да тражим погледом са виса
дрво наранџе препуно
зрелих плодова
можда ме духови
којих овде засигурно има
окружују у борбеном
распореду и траже од мене
да подигнем руке
и задржим сунце које бежи
док не заврше одсутну
битку
са освајачем са истока
Али са мојих раменима
не виси никакво оружје
само у џеповима камење
одузето миленијумском
деловању воде и ветра
које се меша и тражи
нове композиције
чак добија и лик
наслоњен на стару школу
овог острва
чак ме и упорна маслина
која неће да свене
него васкрсава из трена
у трен живећи од
целебности
сопствених моштију
опомиње на позорност
Можда је и хладовина
храста
нови бивак или само
одмориште
новe војске путника намерника
али и плато иза два олтара
може да буде предах
и њихови прозори
којима се треба поклонити
да би пружили поглед ,
растворену унутрашњост
И ево наилази небески
јагањац
заклања сунце и слика
са својом браћом стадо
у давнини изгубљено
али то је само на трен
јер сенке прелазе у игру
богова затурених
па заузимају бојне
позиције
приказујући карту
заборављене
битке у долини Амари
која је урезана у зидине
цркве
и однела кров малог параклиса
Да ли је сунце виновник
или је само време…
Коментари
Постави коментар