Фотографија/кадар из филма Со земље
По филму Со земље Вима Вендерса и
Жулијана Рибиера Салдага
Мали је човек, кажем
да у себе прими
несреће мноштва појединаца
јер није властан
да стаје између човека
и Бога док траје суд
и судбина се надвија над
животима
Људи који лутају џунглом
без пророка који се разуме
у звезде и види пламен
који гори над обећаном
земљом
ишчезавају за вид, за слух
једино можеш да будеш
сведок
И коњи расни усред оазе
која, кажем, била је налик
рајском врту, покривени
нафтом
древном поново ослобођеном
смрћу
праве последње кораке,
без снаге за кас, за галоп
без осећаја за небо
Али и да одеш на север
побегнеш од људи
јер си се постидео
њихове похлепе, крволочности
на плажи, слици хоризонта
видећеш сигурно
бића оживелих кљова
и сетиће те на пакао
из кога покушаваш
да избегнеш радећи
свој посао
Зато осврни се
иза себе, иза времена
иза уснућа родитеља
видећеш да се Аркадија,
твоје схватање утопије
осуло са несталим шумама
да је река пуна муља
и људи остарили
водопад постао камен
И ништа ти друго,
кажем ти, не преостаје
ако хоћеш филм да вратиш
на кадар за фотографију
рајску
избегнеш документовани
лимб
него да садиш дрвеће
изнова тражиш у себи
семена древних врлина
И верујеш у то да ће
када буде довољно стабала
ухваћених у коштац с
временом
у благослову атлантских
киша
низ голи камен потећи
танки млаз водопада
и да ће се из тих шума
избавити
људи давно нестали у
џунгли
и коњи чисти и дивљи
Коментари
Постави коментар