 |
| Света Гора фото Иван Терзић |
У закриљу великог празника
Који ображава пламену кишу
Језиковласну и сваког језика зборну
Рибарима кад даде се знање
Какво ниједан универзитет нема
У сенци усхићења и удивљења
На комаду земље који даде ти се
Разврставаш травке и судиш
Оне плодне ушушкаваш земљом
А коров чупаш и у огањ бацаш
Твоје се расуђивање преноси
На изостало васкрсење семена
Које узалуд тражиш у земљи
Док око тебе џигљају биљке
Они који беху непозвани нестадоше
Или, на ум ти пада, птице дођоше
И позобаше их као младенце
Невине у Витлејему за живот једног
Семена које оваплоти се и постаде
Првина васкрслих од људи
У закриљу празника Духа
Једносушне Тројице биље понело је род
Неко цвет бео и жут, весник скорог рађања
И све вапије ка теби и пружа
Жиле и мирисе да га благословиш
Водом плахом и молитвом благом
Коментари
Постави коментар