 |
| Конак Светог Николаја Жичког у манастиру Жича |
Жича, светлост, причешће
Поново је о светлу реч
Свањава октобар и дан краља
Кога брат подиже из смрти
А задужбина црвена
Опет у светлу само пребива
Поринута у потезу вечном
Са мноштвом бродовља око себе
У храму коме Спас је у имену
Деца једино власна су за игру
Првином од створених твари
Јер поново је о светлу
Све време реч и о њеном саздању
Која улази крунисана
Кроз јужне двери
Претачу младенци фотоне
Из шаке у шаку
Она се простире по поду
Обузима им косу, бежи у очи
Док непропадљива светлост
Која увек иза је вида
Пада на престо примајући дарове
На крају кушамо преточену
Светлост из путира
Давајући смисао свакој твари
Док мала деца трче
Кроз игру светла и сенке
И тама не обузима њихову сушт
Позвање наше у светлу запечаћено
На дан Светог Симона Монаха 2012.
Коментари
Постави коментар