Наздрављам
ноћно
У
звезде
Док
траје предах
Тамо
где је
Сва
наша нада
И
нико још о нама
Ништа
није чуо*
У
питање
Ко
ће сутра
Што
траје дуго
И
веже се за крст
Бити
проклет
Вечно
жив
У
својој издаји
А
ко вечито мртав
Славан
У
испуњењу речи
Ка
главама
Које
кроз пару
Што
излази из чаше
Већ
видим
Сложене
на полицама
Костурнице
поља
Претворене
у сваки
Драги
камен
И
које неће
Избећи
судбину
Сваког
блага
Наздрављам
тихо
Да
не бих
Ометао
небеснике
Који
око вас
Редују
И
узимају вам
Мере
за одећу
Ратника
светлости
Јер
вековни
Је
то посао
Рукодеља
Која
обучава
Генерације
Ка
људима новим
Отившим
Са
поља изгубљеног
У
стеги
Часа
и завета
У
ваку-уму
У
коме лебде
Добри
коњи и јунаци
У
немогућности
Да
се на циљ устреме
*Миодраг Павловић
Коментари
Постави коментар