САБРАТ ТВРДОШКИ

+Атанасију



 Пре но прођем капију

за којом сама чешња

поздравим гробну црквицу

у којој празан ми гроб

на опомену


У порти

волим да сретнем децу


А када сви пожуре да ми руку

целивају, окренем причу

сабор око мене стисне се

и чека речи које сам дужан


Ја, мањи од свих

око врата икона Богородице

а унутра, по милости Боже,

на костуру Адамовом

апостолски благослов


Желим уместо сваког достојанства

да будем само сабрат тврдошки

и место хвалословља

осаму крај апостолског зденца


Богочовеком Христом да сладим

Коментари

Постави коментар