ДОХИЈАР

Седимо

на вечерњем сунцу

под тремом

дрводељске радионице

и већ нам вече

подваљује благу језу

силаска из овог дана

али ми певамо

и та језа помешана

замором

претвара се у предукус

нечег толико старог

да је увек младо

и увек ново

 

Седимо и певамо

не бројимо

колико је наших гласова

свако том песмом

постаје Ђепето своје душе

јер међу стиховима

чврсне алат, свеоружје

садржано у једном имену

које умртвљено оживљава

 

Певамо у пејзажу

            поставци

старих мајстора

на којој је присутно море

и далека копна

али само у назначењу

песма захтева

смирење

и радост уједно

 

Певамо уморни

уморни

али Христом крепки

 

Свети Василије Острошки 2021.