ПОЕЗИЈА: Песма за Данила


ПЕСМА ЗА ДАНИЛА

Хоће ли Србијани заборавити

Богомира Тихог

кроз вреву пијаце прошавшег

без ценкања

уграбљеног од Неба

као гравитацијом Сунца

небеска тела

И кроз науку лако варљиву

уделитељку само ситне прашине

живитворног светла нахватаног

по путу стварања и ожиљцима

непропадљивог замисла

он узлетао је неопијен

прилепљен вери у Извор

А уметност у заносу

скопчану са бићем

у језик и разврстање

ствари божанских на осећаје

тихих чула што примају

импулсе и кадкад слажу

преводио је у вишње дворе

Крајња религија, обиталиште му

отворено на срцу и сведочанство

хоће ли га Србијани заборавити

Богомира Тихог, нареченог Данила

песника у апостолству

делатника у градини Живог језика

Владика Данило (Крстић) користио је псеудоним Богомир Тихи

Коментари