уторак, 13. октобар 2009.

ПОЕЗИЈА: О вечности



О ВЕЧНОСТИ

Понекад мислим
Биће сам вечно
Безвремено
У постојању
Безпросторном
А тело од воде
Ври
И ово мало земље
У зони неспокоја
Оставља




Певам песму
Лишену страха
Нечистог поређења
Винуту Вишњем
Песму која би вечност
Која би тренут
Погледа недреманог ока
Песму безбрижног
Путника
Надомак коначишта
У видокругу бунара




Као што се
Растаче дим
Топи восак
У близини огња
Нека се развеју
Речи лишене
Вечности
Осуђене за гордост
Нека се разбеже
Бјеси слободе
Некорисне и смртне



Као оседела
Поља маслачка
Чекају речи песама
Ветра-сејача
Семена
Нове жизни
Да пронесе светом
Зелене воде
Плаве границе
Вечности




Бисер да сејем
Узалуд
Речи да пратим
Беспутно
Дане да пуним
Ништавилом
Нећу
Живот да градим
Лажљиво
Истину да помињем
Лицемерно
Језиком србским
Празнословим
Нећу
Песму за награду
Веру за вечеру
Оца за титулу
Брата за кућу
Да мењам
Нећу

Нема коментара:

Постави коментар