понедељак, 23. новембар 2009.

ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ


Патријарх Павле

„Не може се сакрити град што на гори стоји“ речи су Светога писма које су се обистиниле у животу блаженопочившег патријарха српског Павла.
Човек који се у свом животу и следовању јеванђељу увек повлачио и није желео да истиче своје таленте и образовање, који се трудио да увек буде слуга свима и никоме да буде на терету засијао је на српском Сиону и сео на престо светог Саве. Човек који се никада није гурао око звања и функција постао је глава свих Срба. Човек који је у детињству остао сироче постао је духовни отац целог једног народа и то баш у времена када је тај народ био и без главе и без орјентира. Човек који је тихо живео науку коју је проповедао и без роптања изнео сву своју и сву народну муку, коју је са свог високог места боље и јаче осећао него било ко. Човек који је „имао пуно пријатеља“ по речима једног четворогодишњег дечака када је видео редове људи који су чекали да се поклоне земним остацима покојног патријарха Павла.
О томе колико је патријарх Павле био уважен и уважаван у народу и свом православном свету сведоче и јучерашње сцене са београдских улица када је у пратњи за патријарховим телом било небројено много људи. О томе сведочи и то да су два патријарха учествовала на опелу и сахрани, васељенски и румунски. Тиме се сва пуноћа молитвена испунила, јер је опело патријарху служено на три језика: словенком, јелинском и латинском. Све се око блаженопочившег патријарха Павла остварује и испуњује, па и природа даје свој допринос неоуобичајено лепим временом.
Многи су верници већ слику почившег патријарха приључили осталим кућним иконама, што сведочи велику наду Срба у молитвену заштиту пред Богом. Људи обично осете да им је нешто или неко значио тек када то нешто или неког изгубе, али се чини да је код верног народа српског патријарх био свеприсутан као члан породице или као ослонац.
Самим својим постојањем Павле, човек божји како је један дневни лист на својој насловној страни назвао почившег патријарха, уносио је осећај сигурности свим православним, осећајући да снага његове молитве и светог живота помаже свима у савлађивању недаћа и искушења. Патријарх Павле своје таленте није закопао већ их је многоструко умножио и тако постао један од великих ризничара благодати међу трудбеницима на њиви Господњој, којима се, Боже дај, придружио.

2 коментара:

  1. Долази ти Гојко, Господе,
    а знамо да се никада нисте ни растајали.
    Или можда јесте,ради нашег спотицања?
    Вама је познато.
    Тада би са једном маслином обилазио
    сва места наших падова и вољу твоју под прстима имао.
    А,Ти си по доброти благоизволео Љубав нам точити
    и метати је међ' нашу мржњу.
    Као чашу или какав пехар опточен миром
    излио си га по свим нашим несрећама
    да би нам људски лик нетакнут био и спокојан,
    а свако је видео шта је хтео, говорио је.
    Не долази ти празних руку, Домаћине!
    Потрудили смо се да му чак и по џеповима
    оставимо нашу неслогу да се са њом бори
    и да се моли, и узео је.
    На ципелама носи прашину крајишких поља
    и пар каменчића од крша приморског
    и није му тешко.
    Вез надбедреника руком девојака македонских
    би урађен и подсећа на царски.
    И Крст косовски му је око врата.
    Да, онај ломљени и бачен Ти знаш где...
    Непоштени смо али немамо куд и немамо са чим.
    Све злу окренусмо
    и преврнусмо и сваки пласт сена не би ли пронашли
    какву поган да се сладимо.
    Немамо пред Твоју светлост него са њим!
    Испраћамо Ти данас Гојка, Господе
    како је коме дато и како ко уме
    и не слутећи величанственост дочека.

    ОдговориИзбриши
  2. Наш Старец
    и Господин Србски
    Павле
    очију благих
    у којима се Христос одмара
    уснуо је у Господу.
    Мошти му Србија пренесе
    до Раковице
    и спусти у земљу
    као семе
    а ми сад чекамо
    сунчане дане
    и благу климу
    молитвено јецамо успаванке
    да храст
    што брже порасте.

    ОдговориИзбриши