субота, 16. јануар 2010.

ЕСЕЈ: Плач мајке Јевросиме над Косовом


ПЛАЧ МАЈКЕ ЈЕВРОСИМЕ
(Тумачење назива једне слике Милића од Мачве)

“Погледај, Господе, јер ми је туга, утроба ми се усколебала, срце се моје преврће у мени, јер се много супротих; на пољу учини ме сиротом мач, а код куће сама смрт.”
Плач Јеремијин 1,20

За ким плаче пророк, а за чим плаче мајка Јевросима? Пророк рида за градом Јерусалимом, некада “главом међу земљама” који “подпаде под данак”. А зашто подпаде? Због грехова многих. А за чим плаче мајка Јевросима? Она плаче за Косовом. Она је та “утроба усколебала” и оно срце које се “премеће”. Јевросима је и сестра великог јунака Момчила и супруга владара Вукашина, али се само њено мајчинство овде истиче. Чије је она мајка? Она је мајка Краљевића Марка. Ко је он и шта симболизује? Марко је непоткупљиви сведок и одговорни судија у тренутку када се одређује будућност Царства српског. Али се не одређује само будућност једне државе, већ и вечно благосиљање и вечно проклетство за све актере драме која је почела и пре Душанове смрти, а добила митске димензије косовком страдијом 1389. Марко је био онај који се определио за “правду Бога истинога” и за Царство Његово. Марко се за њега опредељује из послушности према мајци која му каже “Боље ти је изгубити главу, него своју огрешити душу”. Одакле чита ову поруку Јевросима мајка? Директно из јевађеља. Она цитира самога Господа и многе његове следбенике у које спадају и Срби са својим прецима и својом Црквом. Марко је човек у великом искушењу да препише лажју царство на себе тиме што би оца именовао за цара, али он “на шатори не окреће главу”. И тако прође и поред стричева Угљеше и војводе Гојка. У песми коју наводимо “Урош и Мрљавчевићи” Марко је и кум цара Уроша и тога се кумства он не одриче. И онда по сведочењу истине родитељ се подиже на Марка да га погуби, Марко уточиште налази у цркви. И не само то. Небеска правда полаже анђела за живот Марков.

Зашто плаче Јевросима мајка данас? Јер се српски синови огрешише о правду и светле претке. Запустили свете задужбине, оскрнавили језик, народ бацили у ад распре. Плаче она јер нигде нема Марка “по Косову, по пољу убававу”. Плаче јер се српски синови претворише у кесеџије и сецикесе. Јер су синови српских мајки пружили руке на туђе. Јер није само један под кров донео плен, већ многи. И нема Марко данас где главу да склони. Плаче мајка за јунацима и дивовима и плаче над Косовом, над посрнућем нашим. Плаче јер се Срби за земаљско царство определише 1989. баш на Видовдан и баш на месту боја и страданије Лазареве, Милошеве, Топлицине, Страхињине, Орловићеве… Тог судбоносног дана светац Лазар беше тамо нетрулежан и вечан, а Срби се окренуше за земаљским и кратковременим. Зато плаче Јевросима мајка и не само она него вапију небеса. Вапију она и за кумством разрушеним и убијеним јунацима у утроби својих сурових мајки. Вапију небеса и вапије Јевросима јер и мајчинства неста са Косовом.

Мајка владике Његоша није плакала за сином и није дала другима да туже за њим “ јер га није родила за плач, већ за понос” и поручује да “мајке лопова и убица треба да плачу, а не мајке хероја и праведника”. Зато плачу српске мајке и зато се свето место одузима од нас. Јер не дорастосмо ни до првог прага наше свете земље, недорастосмо јер нисмо хтели да узрастамо. Зато данас ридамо као некад пророк Јеремија, и то силније и трагичније јер се записа судбина у Писму, а ми се писма одрекосмо. И то писма које је Бог дао преко пророка да се каже, Бог са киме смо и ми Срби завет положили и у исто време сами себе проклели ако се самог завета не држимо.

Не плаче Јевросима мајка што силни узима, него што се изабрани одрече.

Нема коментара:

Постави коментар