уторак, 22. јун 2010.

Валентина Терзић: Нека размишљања преточена у песму




Нека размишљања преточена у песму

Мој кум каже
да оне последње
карактерне људе
пре инвазије
уранијумске деце
полако нагриза
прашина
али он је војник
и песник
а ја сам још увек
неумерена
у својим идеалима
мислим
да им прашина
не може ништа
покривају се
патином
да трајно сачувају
сведочанство
о једној
земљи
већој него Ромеја
и људима
вишим
од храстова.

3 коментара:

  1. Мислим да добијамо бритко женско перо.

    ОдговориИзбриши
  2. Благодарим :)
    Ето куме...можда се у неком тренутку и деси милост уобличења поезије...ко зна :)

    ОдговориИзбриши