![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgNWS45P13GF0fq70seA_hylxkZYVmSxK7nL0IhsJdlSMZUQt4cNzVdxql4Pszqx-OW0nGbusimbNt7CtVhzN1ShGcGBxk9NJnzYqwA6oFc12mmFXHZxXMWTkdUcE1nLmWy9sIJe4yvBVs/s200/%D0%B2%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D1%82%D0%B5%D1%80%D1%95%2B%D0%B7%D1%82%D0%B8%D1%9B.jpg)
Нека размишљања преточена у песму
Мој кум каже
да оне последње
карактерне људе
пре инвазије
уранијумске деце
полако нагриза
прашина
али он је војник
и песник
а ја сам још увек
неумерена
у својим идеалима
мислим
да им прашина
не може ништа
покривају се
патином
да трајно сачувају
сведочанство
о једној
земљи
већој него Ромеја
и људима
вишим
од храстова.
генијално
ОдговориИзбришиМислим да добијамо бритко женско перо.
ОдговориИзбришиБлагодарим :)
ОдговориИзбришиЕто куме...можда се у неком тренутку и деси милост уобличења поезије...ко зна :)