Нека размишљања преточена у песму
Мој кум каже
да оне последње
карактерне људе
пре инвазије
уранијумске деце
полако нагриза
прашина
али он је војник
и песник
а ја сам још увек
неумерена
у својим идеалима
мислим
да им прашина
не може ништа
покривају се
патином
да трајно сачувају
сведочанство
о једној
земљи
већој него Ромеја
и људима
вишим
од храстова.
генијално
ОдговориИзбришиМислим да добијамо бритко женско перо.
ОдговориИзбришиБлагодарим :)
ОдговориИзбришиЕто куме...можда се у неком тренутку и деси милост уобличења поезије...ко зна :)