среда, 12. јануар 2011.

Валентина Терзић: Судба песника

Судба песника
Као да си у руке
узео муњу када си у мраку
запалио свећу.

Хаику песник,Мацуо Башо
"У похвалу песника Рике"


Мој кум и ја
ретко се срећемо
у родном граду
необјашњиво је све то
зашто је тако,
али зато почесто
сретнемо се
у другом стиху,треће строфе
наших песама.
Шта је то друго
до судба песника!
Речи се остављају
за боља времена
и спонтане сусрете
које прижељкујемо.

2 коментара:

  1. Моја маленкост – мада у поодмаклим годинама – још увијек лута и трага начине да изрази љубав према СВИЈЕТУ и (СВЕ)ЧОВЈЕКУ, и све што чини, чини „плиновито“ или незграпно, али ту су – ХВАЛА ГОСПОДУ! – пјесници попут госпође Валентине и Тебе, који то исказују с лакоћом...

    (М)УЧИМ СЕ!

    ОдговориИзбриши
  2. Драги песниче,
    Свечовек је све што је и потребно а ти си Га, видим, пронашао и заљубио се у Пресвето Лице Његово,а то је суштина песничког трагања.Трагамо за Свечовеком,за Надчовеком,оплакујемо разломке који или бејаше или никад не остварише целину.Отац Јустин нас опомиње или за превише стихова или превише хвале.Хвалимо се међусобно услед сиромаштва љубави и топле речи.
    :)

    ОдговориИзбриши