субота, 21. јануар 2012.

ПОЕЗИЈА: Народ, Синај, Мојсије


Народ, Синај, Мојсије

А прошли су преко саме сцене чуда
И били у главној улози драме
Живи сведоци кроз које објављује Бог
Присуство и власност над творевином
Која речју његовом постаде

А мало им требаше када одабрани законодавац
Извађени из воде, Мојсије, оде да прима
Непогрешеви закон
Златно теле да од драгоцености
Којe изнесоше из Мисира лију

А куда ми одречени од сваког светла
Одступни већ и потирачи постојања
Који тражимо човеколиког претка
У зеленим прашумама
И заборављамо боголикост у бићу

И како род овај који кроз генерације
Христољубивог војинства стиже
У дане последње у дане млаке
Како ми који смо синови одметнутних
Који се уместо небеском храном
Задовољавамо уделом блата и корита

Нема коментара:

Постави коментар