Сваког
четвртка
Када
чудесно допутује звук
Јутрењског
звона
У
радионицу уђе
Свети
Никола и прво подигне
Затурену
алатку
Мени
се заборављене речи
Јављају
док лежим
Склопљених
очију
Молим
се, а светац
Редује,
чује се шум
Савија
нетварне дуге
И
обручава их светлом
И
тако све док пашче не залаје
Или
комшија Драгутин
Не
потера говеда
Сунце
пробија баријеру магле
Устајем
без бола
А
на столу злати се
Буренце
Оно
траје колико и зора
Колико
трен, међа ноћи и дана
Не
трпи се са земним
Када
се накашљем
Нестане
некуда, а простор
Замирише
на тамјан
То
јутро не палим дуван
Само
се прекрстим уз шљиву
Коментари
Постави коментар