четвртак, 07. јун 2012.

ЗАВЕТРИНА ЗИМЕ



Оседеле су шуме
Хвата се камен за кору
Од неке старе воде лед
Старимо своје несавршенство
Развучени по бојишту
Међу младицама гнева
Које обрастају око виртуелних
Ветрењача без ветра

Оседелe су главе
Хвата се камен за кожу
Од неке старе воде лед
Савршенство у нама постаје столп
Киша на њега, муња и град
Узбира своју жетву удвајач
Непомјаник вечне муке
И баца је у заглављени жрвањ

Свет је наједном маслачак
У облику пахуљасте сфере
Пун двојаких порука смрти и васкрса
И као да шкрипе једра млинова
Ветар канда овлаш дохвата се лица
Затворених погледа у исчекивању
Несавршенство стари
Пење се на столп као у барку

Оседела су пророштва
На излизаним страницама
И звук хвата се за срца
Свих седам комора добијају глас трубни
Четири коморе распећа
И три невидиме слике
Божанственог стаса и узрока
Сваког титрања и храма

Оседеле су шуме
Хвата се камен за кору
Од неке старе воде лед

Нема коментара:

Постави коментар