петак, 01. август 2014.

САН ОЦА МИРОЉУБА М.

Слика Романа Кисјова
САН ОЦА МИРОЉУБА М.

У дане оне јунске
Када цар Константин
Са мајком својом
Излази у поља
Да га поздраве
Узреле траве
У дане када
Се уморни просци
Претварају у  косце
У водоноше и косбаше
Уснио поп Мирољуб
Опијен травама
И опаљен сунцем
Сан тешке службе своје

Никако јадан све овце
Да сакупи
Беже оне као обузете
А она најбоља
Најраснија и најпризорнија
Бежи пашњацима
И јаругама
Прескаче потоке
А он угледан Пастиру Добром
За њом кроз сутон
И оглашавање
Пробуђених ноћних птица

Бежи она упорно
Права у чељусти вука
Он је одвраћа наредбом
Па умилним зовом
Најпосле молитвом
И уто разбукти се зора

Сунце разбуди пастира
А она овца и онај вук
Дуго му остадоше
Урезани у дан и корак
Као печат невидиме борбе


Нема коментара:

Постави коментар