петак, 14. април 2017.

ПЕСМА ЗА НИКОЛУ ТОМАНИЋА


+++

У запитаности сам
Да ли си волео Смак
Песму Мрачни мол
И како се та песма
Саглашава са рудником
Са понирањем у јаме
У дубоку, црну земљу

+++

А прва појава
Била је у жарко лето
Поред реке
Сви смо били
Спремни да се бућнемо
И у хладу се презнојавали
Док играли смо карте
А ти си био у капуту
Човек ван времена
Гост у простору
Померена слика
Не сећам се шта си говорио
Али се добро сећам чуђења
Обостраног
Позитивног искуства
При сусрету
Са другачијим светом

+++

Робин Худ је био
Само стрип албум
Који си ти одушевљено
Прелиставао
Једног поподнева
У мом стану
И усхићено говорио
Из дубина човека
У коме тиња идеја
Или боље рећи
У коме заробљена пламиња
Ватра
И загушује дах

+++

Не могу ни изблиза
Да замислим свет
Каквог си га ти видео
Ни себе у твојим очима
Али сваки сусрет
Био је размена добара
Идеје, супротних смерова
И каткад незамисливих
Праваца
Живота осмишљених
На потпуно различитим
Основама

+++

Последњи сусрет
На мосту (опет је река
Била сведок тога)
Рекао си ми
Да радиш у руднику
А ја,опет, нисам
Могао да повежем
Како дечак у капуту
Који не додирује земљу
Прелази границу коре
И копа, копа...

+++

Вијори умрлица на мразу
Једина немирна и другачија
И позива да погледам слику и име
А ја поново, чудим се
И не разумем до краја свет



Нема коментара:

Постави коментар